На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе ( „Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Велики Јастребац”.

ПП „Велики Јастребац” налази се у централној Србији на територијама градова Крушевац и Прокупље и општина Блаце и Алексинац. Обухвата планинско подручје Великог Јастрепца који је превојем Гребац одвојен од Малог Јастребца. На северу природног добра се налази Крушевачка котлина, на југу Топличка котлина, на западу је Мали Јастребац и Алексиначка котлина, а западно Јанкова клисура реке Блаташнице раздваја планину Јастребац од огранака планине Копаоник. Природно добро се налази

Планина Велики Јастребац је најшумовитије планина у Србији. У богатој шумској вегетацији као највреднији и најраспрострањенији издаваја се појас букових шума, унутар кога се јављају чисте и мешовите састојине, које у појединим деловима имају прашумски карактер, где се као посебно вреднe заједнице издвајају шуме планинског јавора са буквом и чисте шуме планинског јавора, које заједно представљају темељну вредност планине Велики Јастребац. Планински јавор (Acer Heldreichii var. Pančićii), као ендемит Балканског полуострва и строго заштићена врста, овде има једно од својих најсевернијих станишта и стабла стара преко 200 година, са висином око 30 m и прсним пречником до близу 1 m. Поред типова шума у којма се јавља планински јавор, као значајне издвајају се и брезове шуме, буково-јелове шуме, шуме букве, граба и племенитих лишћара, као и различити типови храстових шума у нижим деловима планина, првенствено шуме китњака и цера. Као изразито шумовит предео, на који се надовезују комплекси обрадивих површина, ливаде и пашњаци, подручје Великог Јастрепца је од изузетне важности будући да повезује различите типове станишта неопходних за очување бројних строго заштићених и заштићених врста од националног и међународног значаја.

ПП „Велики Јастребац” обухвата површину од 39.175 ha 76 а 29 m2. Према структури површина катастарских општина (град Крушевца: КО Гркљане, КО Јабланица, КО Витановац, КО Наупаре, КО Буковица, КО Ломница, КО Буци, КО Трмчаре, КО Слатина, КО Сеземче, КО Петина, КО Здравиње, КО Беласица, КО Мала река, КО Рлица, КО Срндаље, КО Рибаре, КО Бољевац и КО Росица; град Прокупља: КО Џигољ, КО Микуловац, КО Горња КО Речица, КО Велика КО Плана, КО Горња Бресница и КО Здравиње; општина Блаце: КО Горња Јошаница, КО Претрешња, КО Придворица, КО Качапор, КО Врбовац и КО Попова; општина Алексинац: КО Вукања) по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државној (70,13%), приватној (26,57%) и другим облицима (3,30%) својине. На подручју ПП „Велики Јастребац” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ( „Службени гласник РС”, број 97/15), ПП „Велики Јастребац” испуњава критеријуме за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта на подручју ПП „Велики Јастребац” је установљено подручје EMERALD еколошке мреже под називом „Прокоп”, односно подручја од значаја за очување станишта и врста од европског значаја (pSCIs) под називом „Мали Јастребац”, „Јастребац” и „Јабланичка река” и подручја за заштиту птица (pSPAs) под називом „Топлица” и „Добрић-Нишава” у оквиру еколошке мреже Natura 2000.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 29. јула 2024. године Студију заштите Парка природе „Велики Јастребац” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.