Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, дана 23.10.2019. године, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији, компаније Лафарж Холцим Србија и Архус центра Нови Сад, у сали фабрике Лафарж у Беочину, одржане су Јавне консултације којима су присуствовали представници ресорног министарства, ОЕБС-а, Покрајинског секретаријта за урбанизам и заштиту животне средине, јавних комуналних предузећа, невладиних организација, као и менаџери компаније Лафарге и запослени у Компанији.
Наведени скуп, поздравном речи, отворила је модераторка, еколошка активисткиња Архус центра Нови Сад, Дарија Шајин. Уводно се присутнима обратио директор компаније Лафарге Холцим Србија, Димитрије Књегињић, који је истакао да Лафарж, као лидер на светском нивоу у производњи цемента, мора бити посвећен одрживом развоју и навео резултате које је Компанија постигла у редукцији емисије ЦО2 као и планове за даљу редукцију штетних гасова. У истом циљу, Компанија се континуирано бави озелењавањем и садњом нових стабала, тежи избегавању нових емисија ЦО2 и заинтересована је за замену конвенционалних горива, а остварује добру сарадњу са Архус цетром Нови Сад.
Присутнима се обратио државни секретар у Министарству заштите животне средине, Бранислав Блажић, који је истакао да је, истим поводом, планирано одржавање још три консултације, у Нишу, Крагујевцу и Суботици, као и да је Закон потребан ради реализације премисе да загађивач плаћа. Изразио је захвалност на сарадњи организацији ОЕБС и Архус центру Нови Сад.
У поздравном обраћању присутнима, саветница за животну средину Мисије ОЕБС-а у Србији, Оливера Зуровац Кузман је изразила захвалност и наду да ће данашњи разговори омогућити примењивост Закона. Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини представила је Тина Јањатовић из Одељења за информације и сарадњу са цивилним друштвом из области заштите животне средине Министарства заштите животне средине.
Стручну анализу одредаба Нацрта закона извршили су адвокат Сретен Ђорђевић и самостални консултант Мирко Поповић. Адвокат Ђорђевић је, између осталог, сугерисао да се јасно дефинишу појмови „делатност“ и „активност“, како би се уклониле нелогичности, да треба предвидети да надлежни инспектор своју процену да након добијања повратне информације од оператера, кад располаже свим потребним подацима, а не пре тога, као и да привремена мера не може служити као мера ремедијације, већ да би она требала бити наложена раније, пре настанка штете. Мирко Поповић је, износећи своје сугестије, предложио и то да се предлог овог закона разматра заједно са Законом о процени утицаја на животну средину, а да се Нацрт закона појави у расправи заједно са предлозима подзаконских аката, да су рокови од 10 и 15 дана из члана 20 прекратки, као и да треба отклонити мешање надлежности инспектора.
Након представљања Нацрта закона и стручне анализе, отворена је дискусија током које су присутни постављали питања, давали сугестије и износили своја мишљења о предложеном Нацрту закона.
Неке од сугестија односиле су се на то да је потребно дати прецизнији опис активности кад може доћи до изузимања из примене Закона, да то морају бити само изнуђене активности, а да иначе не може доћи до изузимања; да термин „изузимање“ кад је реч о водама и водном земљишту треба заменити термином „заузимање“; да је испуштање било каквих супстанци у подземне воде недозвољено Законом о водама, те да наведену активност не треба дозволити ни овим законом; да је потребно, уместо термин „природна станишта“, дода и термин „блиско природна станишта“, како већи део Војводине, у којој постоји врло мало природних станишта, не би био изузет из примене овог закона; да термин „услуге“ није адекватан, те би га требало заменити термином „екосистемске услуге“; да због боље примене принципа превенције, превентивне мере треба предвидети кад постоји реална опасност од штете, а не тек код непосредне опасности; да треба омогућити свим лицима да иницирају покретање поступка, а не само физичким лицима која су погођена или могу бити погођена штетом и заинтересованој јавности, а с обзиром да су штетом по животну средину погођени сви; да због заштите узбуњивача и боље примене Закона, треба омогућити анонимно подношење захтева за покретање поступка, као и то да би требало омогућити иницирање покретања поступка обичним обавештењем упућеним надлежном органу, а не само формалним подношењем захтева.
Учесници су се, у великој мери, сложили да је, у овом Нацрту закона, потребно прецизирати термине, а постављено је и питање ко има активну легитимацију у поступцима предвиђеним овим Нацртом закона.
Након одржаних јавних консултација организован је обилазак Фабрике Лафарж Холцим Србија у Беочину за заинтересоване учеснике скупа. Том приликом, учесници скупа су могли да се упознају са начином рада Фабрике који подржава одрживи развој, коришћењем отпада у производњи цемента и мониторингом поступка производње.