Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, dana 23.10.2019. godine, u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Misije OEBS-a u Srbiji, kompanije Lafarž Holcim Srbija i Arhus centra Novi Sad, u sali fabrike Lafarž u Beočinu, održane su Javne konsultacije kojima su prisustvovali predstavnici resornog ministarstva, OEBS-a, Pokrajinskog sekretarijta za urbanizam i zaštitu životne sredine, javnih komunalnih preduzeća, nevladinih organizacija, kao i menadžeri kompanije Lafarge i zaposleni u Kompaniji.
Navedeni skup, pozdravnom reči, otvorila je moderatorka, ekološka aktivistkinja Arhus centra Novi Sad, Darija Šajin. Uvodno se prisutnima obratio direktor kompanije Lafarge Holcim Srbija, Dimitrije Knjeginjić, koji je istakao da Lafarž, kao lider na svetskom nivou u proizvodnji cementa, mora biti posvećen održivom razvoju i naveo rezultate koje je Kompanija postigla u redukciji emisije CO2 kao i planove za dalju redukciju štetnih gasova. U istom cilju, Kompanija se kontinuirano bavi ozelenjavanjem i sadnjom novih stabala, teži izbegavanju novih emisija CO2 i zainteresovana je za zamenu konvencionalnih goriva, a ostvaruje dobru saradnju sa Arhus cetrom Novi Sad.
Prisutnima se obratio državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Branislav Blažić, koji je istakao da je, istim povodom, planirano održavanje još tri konsultacije, u Nišu, Kragujevcu i Subotici, kao i da je Zakon potreban radi realizacije premise da zagađivač plaća. Izrazio je zahvalnost na saradnji organizaciji OEBS i Arhus centru Novi Sad.
U pozdravnom obraćanju prisutnima, savetnica za životnu sredinu Misije OEBS-a u Srbiji, Olivera Zurovac Kuzman je izrazila zahvalnost i nadu da će današnji razgovori omogućiti primenjivost Zakona. Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini predstavila je Tina Janjatović iz Odeljenja za informacije i saradnju sa civilnim društvom iz oblasti zaštite životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine.
Stručnu analizu odredaba Nacrta zakona izvršili su advokat Sreten Đorđević i samostalni konsultant Mirko Popović. Advokat Đorđević je, između ostalog, sugerisao da se jasno definišu pojmovi „delatnost“ i „aktivnost“, kako bi se uklonile nelogičnosti, da treba predvideti da nadležni inspektor svoju procenu da nakon dobijanja povratne informacije od operatera, kad raspolaže svim potrebnim podacima, a ne pre toga, kao i da privremena mera ne može služiti kao mera remedijacije, već da bi ona trebala biti naložena ranije, pre nastanka štete. Mirko Popović je, iznoseći svoje sugestije, predložio i to da se predlog ovog zakona razmatra zajedno sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, a da se Nacrt zakona pojavi u raspravi zajedno sa predlozima podzakonskih akata, da su rokovi od 10 i 15 dana iz člana 20 prekratki, kao i da treba otkloniti mešanje nadležnosti inspektora.
Nakon predstavljanja Nacrta zakona i stručne analize, otvorena je diskusija tokom koje su prisutni postavljali pitanja, davali sugestije i iznosili svoja mišljenja o predloženom Nacrtu zakona.
Neke od sugestija odnosile su se na to da je potrebno dati precizniji opis aktivnosti kad može doći do izuzimanja iz primene Zakona, da to moraju biti samo iznuđene aktivnosti, a da inače ne može doći do izuzimanja; da termin „izuzimanje“ kad je reč o vodama i vodnom zemljištu treba zameniti terminom „zauzimanje“; da je ispuštanje bilo kakvih supstanci u podzemne vode nedozvoljeno Zakonom o vodama, te da navedenu aktivnost ne treba dozvoliti ni ovim zakonom; da je potrebno, umesto termin „prirodna staništa“, doda i termin „blisko prirodna staništa“, kako veći deo Vojvodine, u kojoj postoji vrlo malo prirodnih staništa, ne bi bio izuzet iz primene ovog zakona; da termin „usluge“ nije adekvatan, te bi ga trebalo zameniti terminom „ekosistemske usluge“; da zbog bolje primene principa prevencije, preventivne mere treba predvideti kad postoji realna opasnost od štete, a ne tek kod neposredne opasnosti; da treba omogućiti svim licima da iniciraju pokretanje postupka, a ne samo fizičkim licima koja su pogođena ili mogu biti pogođena štetom i zainteresovanoj javnosti, a s obzirom da su štetom po životnu sredinu pogođeni svi; da zbog zaštite uzbunjivača i bolje primene Zakona, treba omogućiti anonimno podnošenje zahteva za pokretanje postupka, kao i to da bi trebalo omogućiti iniciranje pokretanja postupka običnim obaveštenjem upućenim nadležnom organu, a ne samo formalnim podnošenjem zahteva.
Učesnici su se, u velikoj meri, složili da je, u ovom Nacrtu zakona, potrebno precizirati termine, a postavljeno je i pitanje ko ima aktivnu legitimaciju u postupcima predviđenim ovim Nacrtom zakona.
Nakon održanih javnih konsultacija organizovan je obilazak Fabrike Lafarž Holcim Srbija u Beočinu za zainteresovane učesnike skupa. Tom prilikom, učesnici skupa su mogli da se upoznaju sa načinom rada Fabrike koji podržava održivi razvoj, korišćenjem otpada u proizvodnji cementa i monitoringom postupka proizvodnje.