I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Кањон Вучјанске реке, на југу Србије у оквиру западног дела Јужноморавског Поморавља, усечен у северну падину планине Кукавице на контакту планинске падине и суподине Лесковачког поља, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Кањон Вучјанске реке”, као природно добро покрајинског/регионалног, односно великог значаја и сврстава се у ΙΙ категорију заштите, као Споменик природе (у даљем тексту: Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”).
Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”, ставља се под заштиту како би се: очувао Кањон Вучјанске реке са стрмим падинама и са већим бројем брзака, слапова и водопада, са изузетно разноврсним геоморфолошким и геолошким обележјима; очувала флористичка и фаунистичка обележја: 52 дрвенасте и жбунасте врсте (од којих је 10 у категорији ретких, ендемичних, реликтних и угрожених: брекиња – Sorbus torminalis, пољски брест – Ulmus minor, бреза – Betula pendula, брдски брест – Ulmus montana, дивља крушка – Pyrus pyraster, дивља јабука – Malus silvestris, дивља трешња – Prunus avium, јасика – Populus tremula, јаребика – Sorbus aucuparia и бели јасен – Fraxinus excelsior), 161 биљни таксон, као и врсте које су значајне са економског и еколошког аспекта, због чега уживају заштиту на територији Републике Србије у складу са националном законском регулативом (биљне врсте: радићолисни шебој (Erysimum crepidifolium), кострика (Ruscus aculeatus), сремуш (Allium ursinum), плућњак (Pulmonaria officinalis) и вилина косица (Cyclamen hederifolium subsp. hederifolium)); ихтиолошка вредност коју чине: поточна пастрмка (Salmo trutta), поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus) и поточна мрена (Barbus balcanicus); 11 врста водоземаца (10 врста водоземаца је строго заштићено: шарени даждевњак (Salamandra salamandra), планински мрмољак (Ichtyosauria alpestris), обични мрмољак (Lissotriton vulgaris), македонски мрмољак (Triturus macedonicus), жутотрби мукач (Bombina variegatа), шумска крастача (Bufo bufo), зелена крастача (Pseudepidalea viridis), шумска жаба (Rana dalmatina), жаба травњача (Rana temporaria) и грчка жаба (Rana graeca) и међународно значајна врста -жутотрби мукач (Bombina variegata) који се налази на додатку II Директиве о стаништима.) и девет врста гмизаваца (ескалапов смук (Zamenis longissimus), степски смук (Dolichophis caspius), рибарица (Natrix tesselata) и белоушка (Natrix natrix) имају статус строго заштићених врста); фауна птица са 60 врста, од којих је 53 строго заштићено (змијар (Circaetus gallicus), црна жуна (Dryocopus martius), бела рода (Ciconia ciconia), сиви соко (Falco peregrinus), сива жуна (Picus canus) и шумска шева (Lullula arborea). Куриозитет подручја је присуство даурске (Cecropis daurica), горске (Ptyonoprogne rupestris), градске (Delichon urbica) и сеоске ласте (Hirundo rupestris); очувала културна баштина, односно утврђење Скобаљић град (Зелен град) активан у периоду од 10. до 15. века, смештен на месту настанка кањона и Простор око машинске зграде мале хидроелектране „Вучје” (саграђена 1903. године). Синергија естетике природе предела и културног наслеђа даје посебан печат овом месту.
Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”, налази се територији града Лесковца (КО Вучје).
Површина Споменика природе „Кањон Вучјанске реке” износи 49 hа 33 a 38 m2, од чега је у државној својини 48 hа 94 a 70 m2 (99,22%) и у приватном власништву је 38 а 68 m2 (0,78%), од чега је у режиму заштите I степена 2 ha 97 a 76 m2 (6,04%), II степена 30 ha 98 a 71 m2 (62,81%) и у режиму заштите III степена 15 ha 36 a 91 m2 (31,15%).
II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE
Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Кањон Вучјанске рекеˮ, одржава се у трајању од 20 дана, од 21. новембра до 10. децембра 2024. године.
Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Кањон Вучјанске реке” и Студија заштите са картографском документацијом, коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, излажу се на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, канцеларија у Нишу, Вожда Карађорђа 14/II, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 10. децембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком СП „КАЊОН ВУЧЈАНСКЕ РЕКЕˮ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs
Јавним огласом објављеним 20.11.2024. године на сајту Министарства заштите животне средине и на порталу Е-управе и 21.11.2024. године у дневном листу „Новости” оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите СП „Кањон Вучјанске реке”.
Јавна расправа одржана је 5.12.2024. године, са почетком у 12.00 часова у Вучју, у свечаној сали Дома културе Вучје, Косте Стаменковића бб.
III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СП „КАЊОН ВУЧЈАНСКЕ РЕКЕ”
1. ЈАВНА РАСПРАВА У ВУЧЈУ (5.12.2024. године, са почетком у 12.00 часова у свечаној сали Дома културе Вучје, Косте Стаменковића бб):
Јавној расправи су присуствовали:
- представници Министарства заштите животне средине:
Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;
- представници Завода за заштиту природе (ЗЗПС): Данко Јовић, Драган Нешић и Богосав Стојиљковић;
- представници градске управе Лесковац;
- преставници Туристичке организације Лесковац;
- друга заинтересована физичка и правна лица.
Јавну расправу отворила је Лидија Стевановић упознајући присутне са темом јавне расправе, законским обавезама предлагача акта о заштити, оглашеном јавном увиду и могућностима свих заинтересованих страна да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Завода за заштиту природе Србије-канцеларија у Нишу, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе.
Навела је да је у току јавног увида Министарству до сада достављено 7 примедби електронски путем, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.
Након што су присутни упознати са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу СП „Кањон Вучјанске реке”, стручни сарадници из Завода за заштиту природе Србије, Драган Нешић и Богосав Стојиљковић презентовали су Студију о заштити.
У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.
Никола Стојановић је поставио питање да ли ће бити омогућено и даље да мештани долазе на купалишта (Пешин вир, Ђокини вирови, Девказан и др.) као и до сада, с обзиром да су по Нацрту уредбе купалишта ушла у I степен заштите?
Одговорено је да ће се размотрити још једном начин и могућност, посебно имајући у виду да су делови купалишта у I степену заштите, као и да тај простор у кањону Вучјанке изнад МХЕ, представља изузетно вредну и непоновљиву природу унутар подручја, али и да кањонске стрме стране, лабаво камење, отровне змије и немогућност контроле и надзора унутар неприступачних делова заштићеног подручја представља ризик за посетиоце и велику одговорност за будућег Управљача. Купалишта у кањону Вучјанке су сва без спасилачке службе, а у многим деловима и забрањена (посебно на Ђокиним вировима) будући да постоје безбедносни ризици по посетиоце.
Такође, постављено је више питања око почетка изградње видиковца на Соколици, где је постављена метална конструкција на бетонској подлози на самој стени, не постоје табле са информацијама о извођачу радова, сам пројекат изградње видиковца није био доступан јавности, а мештани се боје за безбедност с обзиром да металну конструкцију на стени држи само бетон и пур пена, сам прилаз видиковцу је девастиран, а у медијима се појавила вест да је извођач радова фирма која је регистрована за производњу и продају пецива.
Представници Завода су објаснили да је Завод издао Решење о условима заштите природе у тренутку када за то подручје није још увек спроведен или покренут поступак заштите и није у просторном обухвату еколошке мреже Републике Србије, а услови који су издати су забранили бетонирање површина, као и да је било потребно да се видно обележи градилиште.
Лидија Стевановић је наговестила да ће о свему обавестити надлежну инспекцију заштите животне средине и указала да свакако грађани имају право и сами да обавесте надлежне инспекцијске органе, уколико сматрају да је извршена радња супротно закону.
Јавна расправа завршена је у 14:15 часова.
5. ОДГОВОРИ НА ДОСТАВЉЕНЕ ПРИМЕДБЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ УВИДА
Примедбе на документа о заштити доставили су путем електронске поште:
- Владимир Сискин
- Србија Центар СРЦЕ Лесковац,
- Ивона Ранђеловић,
- Татјана Новак,
- Никола Стојановић,
- Удружење грађана „Наше Поречје”
Министарство заштите животне средине и Завод за заштиту природе размотрили су достављене примедбе и на исте дали усаглашене одговоре.
Одговор: Град Лесковац, односно Градска управа града Лесковца није посебним састанком обавештена о покретању поступка заштите СП „Кањон Вучјанске реке”, већ Туристичка организација града Лесковца, са којима су сарадници Завода разговарали пре почетка истраживања и писања студује. Информацију о заштити кањона је Градска управа града Лесковца добила преко Решења о условима заштите природе у поступку издавања локацијских услова за изградњу видиковца заведеним под 03 број 022-2638 из 2022. године у коме су наведена ограничења и забране у простору, као и да је урађена Студија заштите и обавештење у складу са чланом 42. Закона о заштити природе постављено на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/zastita-prirode/obavestenje-o-postupku-pokretanja-zastite-spomenika-prirode-kanjon-vucjanske-reke)”.
2. Примедба Србија Центар СРЦЕ Лесковац односила се на изградњу видиковца на врху стене Соколица, уз питање да ли је град Лесковац упознат са студијом заштите и да ли су обављене стручне консултације надлежних градских структура са Заводом за заштиту природе, пре него је почела изградња видиковца, уз констатацију да су мештани сасвим случајно сазнали за видиковац приликом уобичајене шетње почетком новембра 2024. године?
Одговор: Град Лесковац, односно Градска управа града Лесковца није посебним састанком обавештена о покретању поступка заштите СП „Кањон Вучјанске реке”, већ Туристичка организација града Лесковца, са којима су сарадници Завода разговарали пре почетка истраживања и писања студује. Информацију о заштити кањона је Градска управа града Лесковца добила преко Решења о условима заштите природе у поступку издавања локацијских услова за изградњу видиковца заведеним под 03 број 022-2638 из 2022. године у коме су наведена ограничења и забране у простору, као и да је урађена Студија заштите и обавештење у складу са чланом 42. Закона о заштити природе постављено на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/zastita-prirode/obavestenje-o-postupku-pokretanja-zastite-spomenika-prirode-kanjon-vucjanske-reke)”.
3. Примедба Ивонe Ранђеловић односила се на изградњу видиковца на врху стене Соколица, уз захтев за мишљење стручњака који су учествовали у изради студије заштите подручја кањона Вучјанке о потенцијалној опасности и безбедности изградње видиковца. Такође је наведено да је приликом изградње видиковца коришћена велика количина бетона, као и тешка метална конструкција и стакло, а планира се и постављање стубишта на овом осетљивом природном простору. Пројекат у целини није био доступан јавности, а јавна расправа није одржана. Стена је већ девастирана у горњем делу због започетих радова. Посебно је је показана забринутост што је извођач радова фирма која је регистрована за производњу и продају пецива, што додатно доводи у питање законитост и безбедност овог пројекта, како је навела.
Одговор: Завод за заштиту природе Србије се изјаснио да не може оцењивати безбедност пројеката у смислу статике и употребљених материјала, јер није у надлежности Завода. Према идејном пројекту и документацији која је стигла преко ЦЕОП-а, видиковац није имао бетонске постаменте и тешку арматуру, те је Завод разматрао пројекат какав је био достављен у документацији. Условима заштите природе се није омогућило бетонирање, нити је за тако нешто дата сагласност. Да ли је и у којој мери пројекат изашао из техничког описа датом у документацији за прибаљање локацијских услова је у надлежности инспекцијских служби.
4. Примедбе Татјане Новак:
4.1. Да ли управљач спровођења заштите подручја кањона Вучјанке, Туристичка организација Лесковца, поседује капацитете да спроводи и надзире сва три режима заштите и да ли постоји акциони план и стратегија за имплементацију заштите и надзора на целом заштићеном простору, дефинисаном у студији Завода за заштиту природе Србије?
Одговор: Обзиром да је површина кањона мала, у складу са Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја („Службени гласник РС”, број 85/09), управљач је дужан да обезбеди да најмање један чувар контролише површину до 3000 ha, а изузетно и већу површину, уколико то омогућавају карактеристике подручја (рељеф, прегледност терена, постојећи антропогени притисак и сл.). По доношењу Уредбе о проглашењу овог подручја, управљач је дужан да донесе управљачка документа, а између осталих и Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби, где ће детаљно дефинисати права и понашање свих корисника подручја. Чланом 110. Закона о заштите природе, дефинисана су права чуварске службе. Даље, у циљу међусобне сарадње на заштити и одрживом коришћењу природних вредности и ресурса, као и обезбеђивања интереса локалног становништва и других корисника заштићеног подручја управљач може основати Савет корисника заштићеног подручја и тиме још боље координисати активности на праћењу стања у заштићеном подручју.
4.2. Који механизми су предвиђени за пријављивање нерегуларних и штетних активности и појава као и које институције и органи су надлежни за спречавање и санкционисање ?
Одговор: Чланом 68. Закона о заштити природе детаљно су дефинисана права Управљача, па у конкетном случају, пријављивање нерегуларних и штетних активности и појава се врше преко Управљача, чија је и обавеза да овакве активности бележи и процесуиира. Управљач у сарадњи са републичком и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја. Ако управљач вршењем послова утврди да је учињен прекршај или постоји основана сумња да је учињено кривично дело или привредни преступ, овлашћен је и дужан да поднесе одговарајућу пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка.
4.3. Ако је кањон реке Вучјанке, споменик природе а природни видиковац Соколица у 1 или 2 режиму заштите, како је могуће да је Завод за заштиту природе дао сагласност - решење бр. 021-2638/2 од 15.08.2022. године, изградњу масивног видиковца на природном видиковцу, са бетоном за подлогу иако је управо у вашој студији забрањено угрожавање геонаслеђа ?
Одовор: Решењe 03 бр. 021-2638/2 издато у поступку прибављања локацијски услова су издати пре објављивања покретања поступка заштите на сајту Министарства заштите животне средине. У Идејном решењу пројекта је видиковац био другачије планиран, а Решењем је забрањено коришћење бетона. Надлежне инспекције су обавештене и у складу са својим овлашћењима поступају.
5. Примедба Николе Стојановића односила се на купалишта на Вучјанки, уз питање да ли ће бити дозвољена редовна посета овим купалиштима (Пешин вир, Ђокини вирови, Девказан и др.) као и до сада што је било, подразумевајући да се еколошка култура поштује, односно да ли ће локалном становништву бити забрањена или ограничена посета овим купалиштима?
Одговор: Простор у кањону Вучјанке изнад МХЕ, преставља изузетно вредну и непоновљиву природу унутар подручја. Кањонске стрме стране, лабаво камење, отровне змије и немогућност контроле и надзора унутар неприступачних делова заштићеног подручја представља изазов управљања подручјем и велику одговорност за будућег Управљача. Купалишта у кањону Вучјанке су сва без спасилачке службе, а у многим деловима и забрањена (посебно на Ђокиним вировима) будући да постоје безбедносни ризици по посетиоце. Омогућавање купања или организовањем купалишта, доводи се у питање безбедност посетиоца, а имајући у виду да су ти делови кањона доступни само авантуристима и андреналинским спортистима и да ни на који начин не представља званично и комерцијално купалиште. Размотриће се евентуално на који начин би била могућа посета приликом израде Правилника о унутрашњем реду и чуварској служби кроз који се дефинишу права корисника и локалног становништва (посебно) по дефинисању мера за обезбеђивање безбедности на простору вирова и водопада.
Осим питања, дато је и пар предлога који се надовезују на садржај поменуте студије:
а) Оснивања научно-истраживачког центра у Вучју који би се бавио на пример биологијом, геологијом и астрономијом, који би истовремено довео учене људе у Вучје и подстакао младе и старије генерације овог краја да сазнају више и обучавају се. Поречјански крај вековима оскудева у образовању и са високо-образованом скупином људи, па би центар могао кључно утицати да се знање одавде не одлива, већ да се задржава.
Одговор: Ово је нешто што треба Савет корисника са Управљачем да обезбеди или покрене. Идеја је сјајна.
б) Оснивање туристичке испоставе у Вучју која би могла да помогне у обучавању локалног становништва да постану квалитетни туристички водичи, и друго.
Одговор: Питање које је потребно покренути са Саветом корисника. И ова је идеја одлична.
в) Решавања проблема недостатка канализације, јавне расвете и градске воде на потезу од старог вучјанског гробља до хидроцентрале, обухватајући и простор око цркве. Ови проблеми се налазе на главном путу који води до најатрактивнијих тачака. Писане су петиције раније на пример за јавну расвету, али проблем није решен. Треба споменути да није безбедно шетати ноћу када је топлије време без осветљења, између осталог јер се отровне змије срећу по путу. Колико сам упућен, недостатак канализације и осталог у овом крају није присутан само на поменутој етапи.
Одговор: Ово може бити тема пројекта за унапређење турустичке инфраструктуре и сигнализације коју Управљач може планирати Планом управљања.
6. Примедба Удружења „Наше Поречје” односила се на назив будућег заштићеног подручја, односно да се изврши корекција назива, тако да уместо назива СП „Кањон Вучјанске реке”, подручје се назове СП „Кањон реке Вучјанке”, уз образложење да Вучјанска река као топоним не постоји ни у једној географско - историјској литератури, односно река која протиче кроз кањон носи име ВУЧЈАНКА. Река Вучјанка је позната као друга река у Европи по мекоћи воде, односно река Вучјанка је била прекретница да се покрене текстилна индустрија крајем 19. века у крају и читавој Србији.
Одговор: Предлог је усвојен и измениће се назив подручја кроз студију и Уредбу, тако да уредба која ће бити уведена у процедуру носи назив Предлог уредбе о проглашењу Споменика природе „Кањон реке Вучјанке”.