ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА ЦЕР”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Предео изузетних одлика „Планина Цер”, се налази у северозападној Србији, представља најистуренију острвску планину јужног обода Панонског басена и обухвата Град Лозницу са катастарским општинама Доњи Добрић, Јадранска Лешница, Јошева, Каменица, Лешница, Милина, Ново Село, Текериш, Трбосиље и Чокешина и Град Шабац са катастарском општином Бела Река, Десић, Двориште, Петковица, Радовашница и Румска.

Површина Предела изузетних одлика „ Планина Цер” износи 6.259, 62 hа, од чега је 3.883,04 hа (62,03%) у државном власништву, 1.567,11 hа (25.04%) у приватном власништву и у јавном власништву, 809, 47 hа (12.93%), од чега је II степеном обухваћено 24,64% и III степеном 75,36% укупне површине подручја Предела изузетних одлика „Планина Цер”.

Предео изузетних одлика „Планина Цер”, ставља се под заштиту како би се: очувало 413 биљних таксонa, од којих 131 врста имају национални и међународни значај, и то крвавац (Hypericum androsaemum), која расте на две локације у Србији, на Церу и Гучеву, пет врста орхидеја – заврата бела (Cephalanthera longifolia), калужђарка (Epipactis helleborine), остружница, шиљореп (Limodorum abortivum), каћунак, салеп (Orchis morio) и вимењак (Platanthera bifolia); 29 врста дрвећа, од чега је 12 са спискареликтних,ендемичних,реткихи угрожених; ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега сладуна (Quercus farnetto), цера (Quеrcus cerris), китњак (Quercus petraea) и граб (Carpinus bеtulus); седам врста водоземаца, од чега су шест врста строго заштићене и осам врста гмизаваца од чега су четири врсте строго заштићене на основу националног законодавства, као што су: даждевњак (Salamandra salamandra), алпски мрмољак (Ichthyosaura alpestris), барска корњача (Emys orbicularis), белоушка (Natrix natrix), рибарица (Natrix tessellata) и др.; специфичне степске врсте пољска волухарица (Microtus arvalis), зец (Lеpus еurоpаеus) и ласица (Vulpes vulpes).

Подручје планине Цер је од 2000. године идентификовано као међународно значајно подручје за птице IBA017 (Important Bird Area). Врсте које су номиновале подручје Цера за IBA подручја су: сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), шумска шева (Lullula arborea), руси сврачак (Lanius collurio), ћук (Otus scops), зелена жуна (Picus viridis) и средњи детлић (Leiopicus medius).

Планина Цер је настала утискивањем палеозојских гранитних стена у околну масу током доњег перма а интензивни магматизам у том периоду довео је и до метаморфизма околних стена.

На подручју планине Цер, евидентирани су споменици културе од посебног културног значаја и велике историјске вредности: Комплекс Манастира Радовашница (утврђено непокретно културно добро) потиче са почетка XV века; Археолошко налазиште Коњуша (споменик културе) рановизантијско утврђење, изграђено после варварских упада током IV и V века; Археолошко налазиште Тројанов град (споменик културе) за које је процењена старост у периоду од III до V века; Археолошко налазиште Видојевица (споменик културе) рановизантијско утврђење, изграђено током IV века; Археолошко налазиште Косанин град је рановизантијско утврђење изграђено током IV века. Посебан, историјски значај планине Цер везује се за Први светски рат, јер се на овом подручју одиграла Церска битка, вођена од 15. до 19. августа 1914. године, у којој је храбра српска војска извојевала прву савезничку победу против аустроугарских трупа.

Студију заштите са картографском документацијом ПИО „Планина Цер” израдио је Завод за заштиту природе Србије, у складу са члановима бр. 42, 102. и 103. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 91/10 -испр., 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21).

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе стручна основа - студија о заштити са картографском документацијом и нацрт акта о проглашењу заштићеног подручја били су изложени на јавном увиду у трајању од 20 радних дана, од 17. децембра 2021. године до 5. јануара 2022. године на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Законом о заштити природе активности везане за спровођење јавног увида поверене су Министарству заштите животне средине као предлагачу акта.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид у Нацрт уредбе о проглашењу и студији заштите ПИО „Планина Цер” одржан је у трајању од 20 радних дана, од 17. децембра 2021. године до 5.1.2022. године. Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „ Планина Цер” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, били су изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 666 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Др Ивана Рибара 91, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могла су у току трајања јавног увида, закључно са 5. јануаром 2022. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „Церˮ – Јавни увид о заштити,
електронским путем на e-mail адресу Lidija.Stevanovic@eko.gov.rs

Јавним огласом објављеним 22. децембра 2021. године у листу „Ало” и на сајту Министарства заштите животне средине оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите ПИО „Планина Цер”.

С обзиром да Нацртом уредбе о проглашењу, ПИО „Планина Цер” обухвата парцеле које се налазе на територији граова Лознице и Шапца, јавне расправе одржане су:

у уторак 18.1.2022. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама града Лозница, Велика сала градске управе, Карађорђева улица број 2;
у уторак 18.1.2022. године, са почетком у 13:30 часова у просторијама Центра за стручно усавршавање Шабац, Улица Николе Тесле, број 1а.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПИО „ПЛАНИНА ЦЕР”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У ЛОЗНИЦИ (18.1.2022. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама града Лозница, Велика сала градске управе, Карађорђева улица број 2):

Јавној расправи у Лозници присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја, геодиверзитет и еколошку мрежу; Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;
представници Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС): Драгана Остојић и Мирјана Тимотић;

представници ЈП за газдовање шумама „Србијашуме”;
представници Удружења „Заштитимо Јадар” , „Пакт” и „Не дамо Јадар”;
представник Спомен комплекса Цер д.о.о. из Шапца;
представници МЗ Брезјак, ПД „Цер”, Шабац;
и друга заинтересована правна и физичка лица.

Јавну расправу отворила је Александра Дошлић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Планина Цер” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Лидија Стевановић навела је да је у току јавног увида на адресу Министарства и електронски достављено 42 примедби (37 електронски путем мејла и 5 званично поштом), те да је због проблема са сервером могуће да неке примедбе које су послате електронски нису примљене, и да их је потребно поново проследити на начин да се види датум првог слања, због поштовања рока трајања јавног увида.

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Након презентације Студије заштите, Александра Дошлић одговорила је на примедбу која је достављена Министарству, а тиче се категорије заштићеног подручја, да је приликом израде Нацрта уредбе дошло до техничке грешке, те да заштићено подручје јесте прве, а не друге категорије и да ће грешка бити исправљена.

Примедба Радована Лукића, директора привредног друштва „Спомен комплекс Цер” д.о.о. Шабац, који је исте доставио и званично поштом, односила се на изградњу спомен комплекса на Церу. У Нацрту уредбе не спомиње се изградња спомен комплекса, која је планирана Одлуком о изради просторног плана Владе РС из 2017. године и Закључком Владе РС из 2018. године. Сходно томе, поставио је питање да ли ће ова уредба отежати или онемогућити изградњу спомен комплекса на Церу? Као и да ли је постојала могућност да се између локалитета 3. и 4. (гребен Цера и Трајанов град Коњуша) који се налазе у трећем степену заштите, предвиди јавно природно добро, или је остављена могућност да Влада донесе одлуку о томе у складу са чланом 57. Закона о заштити природе.

Александра Дошлић навела је процедуре и временски рок који је потребан за дугогодишња теренска истраживања, евалуацију, израду Студије заштите, кроз коју се наводе режими заштите, те да је циљ заштите неког простора, у складу са Законом о заштити природе, заштита геолошких, биолошких и културних вредности простора. Министарство заштите животне средине упознато је са планом изградње спомен комплекса Цер, истакнуто је у одговору да овај предлог акта не регулише изградњу комплекса, већ Уредба о усвајању просторног плана посебне намене предела изузетних одлика Планине Цер, што је дефинисано Законом о просторном планирању и изградњи за подручја посебних вредности. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доставило је овом министарству Предлог тог просторног плана на мишљење, што је у овом тренутку преурањено, јер се просторни план подручја посебне намене доноси након доношења овог акта о проглашењу и мора бити усаглашен са тим актом. Све активности које су наведене у оквиру примедби и питања ће се дефинисати у даљем поступку између надлежних институција, локалних самоуправа и заинтересоване јавности. Истакла је да је првенствени циљ да се сачувају природне вредности а да ће се на основу акта о проглашењу, уколико буде донет, планирати и развој подручја.

Адвокат Душан Филиповић из удружења „Не дамо Јадар” изнео је примедбе везане за међународни статус природног добра, износећи мишљење да је потребно у Нацрт уредбе унети ажуриране податке о томе да је ово подручје од међународног значаја као ИБА подручје, по податку из 2020. године. Друга примедба односила се на постојање каменолома Плешевица у близини природног добра, сматрајући да треба инсистирати на спречавању отварања нових каменолома и проширивања постојећег каменолома, да не би дошло до девастирања подручја. Трећа примедба односи се на забрану експлоатације литијума и бора у обухвату ПИО „Планина Цер”. Сматра да се развој туризма мора зауставити на постојећим капацитетима уз развијање сеоског туризма, без ширења хотелских капацитета, изградње жичара, гондола, зип лајна, квадова, мото трка. Поред тога, навео је низ предлога измена појединих делова чланова уредбе.

По питању постојећег каменолома, Александра Дошлић одговорила је да, с обзиром да је каменолом ван граница заштићеног подручја, и да је подручје око каменолома зона утицаја, тај део није ни могао ући у заштиту, јер је земљиште деградирано. Отварање нових каменолома у заштићеним подручјима забрањено је Законом о заштити природе. Што се тиче постојећег каменолома, овај акт не регулише активности везане за каменолом ван граница заштићеног подручја. Захвалила је на сугестији везаној за ажурирање података о ИБА подручју из 2020. године.

Лидија Стевановић рекла је да је обавештењем на сајту Министарства покренут поступак заштите управо да би се спречиле активности које би довеле до девастације подручја. Актом који управљач заштићеног подручја доноси, а то је Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби, могу се регулисати забране употребе квадова, мото трка и слично. Кршење тих прописаних активности повлачи меру кажњавања. Оснивање чуварске службе такође доприноси контролисању ситуације на терену. Све примедбе, у складу са прописима, биће размотрене и, уколико су оправдане, прихваћене.

Марија Алимпић из удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину”, сложила се са напред изнетим примедбама и додала бојазан да ће, уколико се настави са експлоатацијом у каменолому Плешевица, временом каменолом ући у заштићено подручје. С обзиром да су дозволе за истрживања на планини Цер издата од стране Министарства рударства и енергетике, упитала је каква је даља процедура у вези са тим, када се подручје заштити.

У одговору на примедбу везану за каменолом Плешевицу, речено је да се исти налази у зони утицаја, а у делу ИБА подручја, те да ће део који је у оквиру ИБА подручја бити регулисан кроз забране и активности новом уредбом о еколошкој мрежи, чије је доношење планирано за ову годину. Закон о заштити природе не забрањује извођење геолошких иистраживања у заштићеним подручјима, па самим тим, кроз уредбу, као нижи акт, нема основа за њихову забрану. Ово министарство сарађује са Министарством рударства и енергетике и за сваку даљу евентуалну експлоатацију у заштићеном подручју потребно је обезбедити услове заштите природе отворена је могућност заштите Цера.

Гордана Јанчић из ЈП „Србијашуме” истакла је да је за управљача ПИО „Планина Цер” Нацртом уредбе одређено ово предузеће. Изнела је сугестије које се односе на прецизније одређивање мера забрана и ограничења, а нарочито везано за геолошка истраживања са евентуалном намером касније експлоатације. Остале примедбе достављене су Министарству званично.

На питање присутних зашто нема првог режима заштите у Нацрту уредбе, Драгана Остојић из Завода за заштиту природе Србије детаљно је објаснила процедуру мултидисциплинарних истраживања терена од стране стручног тима из Завода, евалуације, одређивања граница подручја и режима заштите у складу са Законом и подзаконским актима и израде Студије заштите као стручне основе за доношење акта о проглашењу. Присутнима је образложила посебности које планина Цер има и које су довеле до израде студије. Планина Цер спада у ниске планине, које су под утицајем човека у већој мери него високе планине те да је из тог разлога и теже одредити први степен заштите, а такође и велики део површине је у приватном поседу, што узрокује флексибилнији режим заштите. У истраживањима нису пронађени делови који нису дирнути и који представљају прашумске екосистеме, да би могли бити сврстани у први степен заштите. ИБА подручје проглашено је касније у односу на већ постојећи каменолом, који ту постоји дужи низ година, и који није представљао препреку да се подручје прогласи за међународно значајно, а са друге стране, каменолом није у обухвату ПИО „Планина Цер”. Појаснила је да је ПИО предео који је резултат суживота природе и човека и као такав треба да остане.

Александра Дошлић захвалила се учесницима јавне расправе, и истакла да ће се све примедбе размотрити, у циљу доношења акта у најбољем интересу свих, а првенствено у интересу заштите природе и вредности овог подручја.

Јавна расправа завршена је у 12:00 часова.

2. ЈАВНА РАСПРАВА У ШАПЦУ (18.1.2022. године, са почетком у 13:30 часова у просторијама Центра за стручно усавршавање Шабац, Улица Николе Тесле, број 1а):

Јавној расправи у Шапцу присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја, геодиверзитњет и еколошку мрежу; Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;
представници Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС): Драгана Остојић и Мирјана Тимотић;

представници ЈП за газдовање шумама „Србијашуме”;
председник Иницијативног одбора за градњу Спомен комплекса Цер;
представници Удружења „Еко сарадња”;
представник Европске зелене партије;
представници удружења „Одбранимо Кошутњак” и „Разум”;
и друга заинтересована правна и физичка лица.

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Свештеник Војислав Петровић мишљења је да је за планину Цер осим заштите потребан и развој, што би се омогућило изградњом грандиозног спомен комплекса церским јунацима. На питање да ли ће бити спомен комплекса на Церу, или ће исти бити истиснут у јаругу доношењем Уредбе о проглашењу ПИО „Планина Цер”, одговорено је да спомен комплекс и његова изградња није предмет јавне расправе, већ да се о томе може разговарати кад тема буде Просторни план подручја посебне намене „Планине Цер”, чији предлагач није ово министарство, као и да овом уредбом није забрањена изградња спомен комплекса.

Жељко Петровић поставио је питање о мерама заштите у односу на категорију заштићеног подручја, на шта је у одговору дато објашњење о томе шта су категорије, а шта режими заштите и да су на овом подручју успостављени други и трећи степен заштите, наводећи укратко нека од ограничења и забрана.

Ана Павловић изнела је предлог да се кроз Уредбу забрани промена намене шумског у грађевинско земљиште. Одговорено је да је Законом о шумама дефинисана забрана пренамене шумског у грађевинско земљиште, али да није спорно да се дода у Уредбу та забрана. Мишљења је да у будућности каменолом Плешевица врло лако може нарушити природу у оквиру заштићеног подручја, јер се налази близу границе истог, и изнела је бојазан да се могу наруштити вредности подручја условљене утицаје рада каменолома. По питању туризма изнела је препоруке светске туристичке организације да се у будућности развија екотуризам, као и геотуре.

Александра Дошлић је по питању зоне утицаја каменолома на з.п. као и чињенице да се налази у делу ИБА подручја, као дела еколошке мреже од међународног значаја, појаснилада ће то бити регулисано кроз нову Уредбу о еколошкој мрежи са ажурираним подацима, а заштита еколошке мреже у и ван заштићеног подручја спроводиће се кроз поступак оцене прихватљивости, процене утицаја и стратешке процене.

Дејан Павловић, председник Европске зелене партије изнео је више предлога који се тичу измена у Уредби у делу ограничења и забрана у другом и трећем степену заштите, што је у виду примедби на нацрт уредбе достављено и званично на адресу Министарства. Његов предлог за управљача је удружење „Еко сарадња”.

Јавна расправа завршена је у 15:15 часова.