Да ли ми, људска бића, желимо да наставимо да живимо квалитетан и безбедан живот на нашој планети? Човечанство је суочено са егзистенцијалном претњом – читав свет то полако увиђа. Шуме горе од Америке до Аустралије. Пустиње се шире у Африци и Азији. Растући ниво мора угрожава како градове у Европи, тако и острва у Пацифику. Човечанство је и раније било сведок оваквих феномена, али се они никада нису одигравали овом брзином.

Последњих година Србију су захватиле суше и озбиљне поплаве које су директно погодиле многе људе. Југоисточна Европа у целини биће озбиљно погођена дугим сушним периодима који ће највероватније смањити вредност пољопривредне површине на Балкану. Продуктивност усева могла би пасти, док би растуће температуре могле утицати и на стоку кроз нарушено здравље животиња и смањење сточне производње.

Наука каже да се ова епидемија још може зауставити, али и да нам времена понестаје. Нова Европска комисија не губи време. Данас, ни две пуне недеље откако је наш мандат отпочео, представљамо план за Европски зелени договор.

Циљ нам је да постанемо први климатски неутрални континент до 2050, да успоримо глобално загревање и ублажимо његове последице. Ово је задатак наше и следеће генерације, али промена мора почети одмах – а ми знамо да можемо да је покренемо.

Европски зелени договор који данас представљамо је нова европска стратегија раста. Захваљујући њој, емисије ће бити смањене, док ће истовремено бити створена нова радна места, а квалитет нашег живота подигнут на виши ниво.

То је зелена нит која ће прожимати све наше политике – од саобраћаја до опорезивања, од хране до пољопривреде, од индустрије до инфраструктуре. Уз помоћ Зеленог договора, желимо да инвестирамо у чисту енергију и да проширимо трговање емисијама, али и да подстакнемо циркуларну економију и очувамо разноликост европске животне средине.

Европски зелени договор није само нужност: он ће отворити нове економске могућности. Многе европске фирме прилагодиле су своје пословање еколошким стандардима. Оне смањују свој еколошки отисак и откривају чисте технологије. Оне разумеју да наша планета има своје границе: европске компаније свих величина схватају да свако мора да се стара о нашем заједничком дому. А знају и да ће им, ако прве пронађу одржива решења за будућност, то дати конкурентску предност.

Оно што је предузећима и покретачима промена потребно од нас јесте једноставан приступ финансирању. Како бисмо им то омогућили, спровешћемо Инвестициони план за одрживу Европу. Овај план ће у наредних 10 година подупрти инвестиције у вредности од билион евра. У том контексту ћемо радити руку под руку са Европском инвестиционом банком, климатском банком Европе.

У марту ћемо предложити први Европски закон о клими како бисмо направили неповратни план: инвеститорима, иноваторима и предузетницима су неопходна јасна правила како би планирали дугорочне инвестиције.

И док подстичемо трансформацију начина на који производимо и трошимо, живимо и радимо, морамо и да заштитимо оне којима прети већи ризик од поменуте промене. Ова трансформација мора ићи у корист свима или уопште неће бити могућа. У ту сврху ћу предложити успостављање Фонда за правичну транзицију, за који желим да мобилише, заједно са средствима Европске инвестиционе банке и приватним средствима, 100 милијарди евра инвестиција у наредних седам година. Постараћемо се да помогнемо европским регионима који морају да начине већи корак, како нико не би био занемарен.

Широм Европе, млади и стари не захтевају само више акције у области климе: они већ мењају свој начин живота. Било да је реч о онима који путују далеко до посла, родитељима који се опредељују за пелене за вишекратну употребу, компанијама које се одричу пластике за једнократну употребу и које тржишту нуде одрживе алтернативе. Многи од нас део су овог европског и глобалног климатског покрета. У Србији је наша Делегација ЕУ заједно са Фондацијом „Егзит” покренула иницијативу за садњу дрвећа на Фрушкој гори.

Девет од 10 европских грађана захтева одлучне мере против климатских промена. Наша деца рачунају на нас. Европљани желе да њихова унија предузима мере код куће и буде лидер изван њених граница. Баш ових дана, читав свет се окупио у Мадриду поводом климатске конференције, чија је тема колективна акција против глобалног загревања.

Европски зелени договор је одговор Европе на захтев њених грађана. Ово је европски договор за Европу и допринос бољем свету. Сваки Европљанин може бити део те промене.