На један од најзначајнијих међународних еколошких датума, 22. март Светски дан вода, одржан је семинар повећен резултатима у планирању постављања законодавних оквира за примену европских стандарда у области управљања водама. Специфични планови имплементације директива у области вода представљени су данас на другом семинару који је реализован у оквиру пројекта “Даља имплементација Стратегије за апроксимацију у области животне средине” (ЕАС), који финансира Европска унија, у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине и Удружењем за технологију воде и санитарно инжењерство.

Обраћајући се учесницима семинара министар заштите животне средине Горан Триван је нагласио да је један од приоритетних задатака Министарства заштита површинских вода. „Вода је основ живота и најзначајнијих ресурс на Планети, али он није неисцрпан. Неодговорним понашањем људи, али и услед последица климатских промена, свуда у свету, па и у Србији, водни ресурс је озбиљно угрожен, и зато се морају предузимати акције и мењати понашање и свест људи“.

Србија не располаже великим залихама пијаће воде, и неопходно је да се према овом природном ресурсу односимо са пуном пажњом и одговорношћу. Изворишта и залихе пијаће воде, највиша су национална вредност и стратешки ресурс, нагласио је министар. У остваривању циљева на заштити вода потребно је урадити много, пре свега у успостављању неопходне инфраструктуре. „Од неколико десетина система за пречишћавање отпадних вода, по мом мишљењу, на релативно задовољавајући начин функционише свега три до пет система. То је поражавајуће, и ми морамо да радимо да се то стање промени, и у наредном периоду обезбеди 300 система за пречишћавање колико је потребно Србији, што ће коштати близу 4 до 5 милијарди евра“, рекао је министар. Један о предуслова који мора да се обезбеди, поред већег издвајања средстава, јесте повећање државних капацитета и јачање сарадње са стручним, научним и образовним институцијама, истакао је Триван.

Значај рационалног управљања водним ресурсом постао је сложенији са све већим утицајем климатских промена које су на делу свуда у свету, а прогнозе су да ће бити израженије у региону у којем се налази Србија. Вода, од основе живота, може постати опасна по живот људи. „Суочени са климатским променама, са годинама које долазе можемо очекивати све већу појаву природних катастрофа, девастирајућих процеса као што су бујице, бујичне поплаве и ерозија, које наносе велику штету, како природи, тако и људима“, указао је министар. У складу са позитивним праксама и искуствима других, потребно је предузимати превентивне мере, и предупредити више него штетне последице девастирајуће снаге воде као последице климатских промена, закључио је Триван.

Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, истакао је на скупу да управљање водама у Србији представља највећи изазов у оквиру поступка придруживања Европској унији. Међутим, процес је започет, и већ се може установити повећање процента прерађених отпадних вода, истакао је. „Ово јесте велики процес за Србију који захтева велики рад и улагања, али је то уједно шанса за развој и прилика за запошљавање великог броја младих стручњака“, нагласио је директор Агенције.

Специфични планови за имплементацију директива припремају се као део ЕАС пројекта и имају за циљ да утврде на који начин ће свака директива проћи кроз процес апроксимације, као и да обезбеде детаљне информације неопходне за даље преговарачке кораке.