Србија ће унапредити стање животне средине уколико обезбеди пуне административне и кадровске капацитете, обимнија инвестирања, и успостави такав стратешки оквир који ће подразумевати сарадњу свих одговорних субјеката и уграђивање еколошких циљева  у рад свих министарстава Владе Републике Србије, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван на панелу „Платформа за партнерства 2020: Заједно до одрживих циљева“ који је одржан у оквиру данашње конференције „Лидерство је партнерство“, у организацији „Адрија медија групе“.

Горан Триван је објаснио да је у Србији, у области заштите животне средине, већ започела примена концепта циркуларне економије, која је кључ за развој модерног друштва. Појаснио је да су први кораци циркуларне економије направљени кроз обезбеђивање пројектно-техничке документације и планове који су предуслов реализације конкретних пројеката на унапређењу стања животне средине, како на националном, тако на нивоу локалних заједница. При том, нагласио је, однос у локалним заједницама према овим питањима се током протеклих 15 година знатно мењао, јер се мења свест грађана, и јача уверење локалних самоуправа да су инфраструктурни пројекти у заштити животне средине, као што је успостављање система управљања отпадом, или постројења за пречишћавање отпадних вода, истовремено простор за инвестициона улагања и економску добит.

Циркуларна економија је модеран концепт много шири од економских тема, који би требало да цивилизацију одведе у правцу успешног решавања проблема загађења, и очувања природних ресурса, рекао је Триван. Додао је да у овом тренутку на Планети користимо 92 милиона тона ресуса, три пута више него што је то било седамдесетих година, а до 2050. године процењује се да ће се овај број удвостручити, и закључио да циркуларна економија може бити решење јер на тај начин штедимо ресурсе.

У Србији су за заштиту животне средине потребна велика улагања од око 15 милијарди евра, али је екологија истовремено носилац развоја, кроз примену нових технологија, успешних пословних модела као што је јавно-приватно партнерство где су носиоци пројеката локалне самоуправе, уз укључивање иностраних компанија заинтересованих за улагања, и коришћење искустава других земаља, нарочито из окружења, нагласио је министар. Следећи кораци који воде ка циркуларној економији биће постигнути усвајањем закона о климатским променама, чији постулати ће бити уграђени у све секторске политике, прецизирао је министар.

Без стабилне економије нема улагања у животну средину, због чега остварени економски напредак Србије и стабилизација буџета која се на овоме заснива, наговештавају веће издвајање  средстава за заштиту животне средине, и њено боље стање већ од наредне године, истакао је Триван. Циркуларна економија чини само девет посто глобалне економије, што значи да Србија има довољно времена да ухвати корак са светом, и успешном применом овог концепта оствари унапређење животне средине и очување природних ресурса заједно са економским развојем, закључио је.

У дискусији на панелу, поред министра Горана Тривана, учествовали су министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић, вођа пројекта Немачке организације за развојну сарадњу, Марија Богдановић, а панел је водио Душан Васиљевић, председник УО „Вестерн Балканс консалтинг глобал“ (Western Balkans Consulting Global). Поред овог, одржан је и панел на тему „Као један: вођство, корпоративна одрживост и креирање бренд активизма“.

Конференцију је организовала компанија „Адрија медија група” (Adria Media Group), чији су институционални партнери Влада РС, Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредна комора Србије. Циљ овогодишње конференције усмерен је на тему одрживе будућности.