У оквиру јавне расправе о стратешким националним документима у борби против климатских промена, данас су у ЕУ инфо центру представљени Предлог стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом и Нацрт извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину.

Усвајањем ових докумената, Србија испуњава своје обавезе према међународној заједници у борби против климатских промена, и доприноси постизању циљева договорених Оквирном конвенцијом УН о климатским променама и Споразума из Париза, чији је наша земља потписник. Како је на представљању нацрта докумената објаснила Јасмина Јовић, помоћница министра у Сектору за заштиту природе и климатске промене Министарства заштите животне средине, Стратегијом нискоугљеничног развоја дефинише се дугорочна путања нискоугљеничног развоја Републике Србије ка неутралном и климатски отпорном друштву, што уједно представља допринос наше земље глобалној борби против климатских промена.

„Ми нисмо изоловани од осталог света, и морамо да уложимо напоре да наше друштво модернизујемо у складу са принципима одрживог и нискоугљеничног развоја“, нагласила је Јасмина Јовић и додала, да ће, упркос бројним изазовима који предстоје, нискоугљенична трансформација нашег друштва допринети модернизацији и већој конкурентности српске привреде на светском тржишту, чистијој животној средини, али и промени свести о значају смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Како је помоћница министра указала, у овој години која ће бити историјска за борбу против климатских промена, Србија ће Секретаријату Оквирне конвенције, поред ове дугорочне стратегије, доставити и амбициозније националне доприносе за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, које је Србија иницијално доставила прва у региону, и међу десет земаља у свету.

Изражавајући захвалност Европској унији на помоћи и подршци у изради ових докумената, помоћница министра је нагласила да овим Србија истовремено остварује још један корак у процесу придруживања Европској унији, која је повећала своју амбициозност у области климатских промена, са намером да Европа постане климатски неутралан континент. Србија ће као земља кандидат за ЕУ остваривати ове изузетно захтевне задатке, водећи рачуна о добробити и интересима наших грађана и наше привреде, али исто тако, о интересима Планете на којој живимо, истакла је Јасмина Јовић.

Како је предочено на презентацији, дугорочна Стратегија нискоугљеничног развоја са Акционим планом дефинише 27 конкретних мера које се односе на релевантне секторе, којима ће се непосредно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, али и свеукупног загађења животне средине. Стратегијом је предвиђено шест различитих сценарија смањења и ублажавања последица климатских промена, са крајњим циљем да до 2050. године Србија постане климатски неутрална и климатски отпорна земља.

Нацрт извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину који је представила Марина Ненковић-Ризнић, виши научни сарадник Републичке агенције за просторно планирање, показује да ће примена мера које предвиђа Стратегија нискоугљеничног развоја, имати позитивне ефекте на националном, регионалном и међународном нивоу. Она је истакла да је широка јавност била укључена у најранијој фази израде извештаја, што је допринело темељности и обухватности овог документа.

Јавна расправа о Предлогу стратегије нискоугљеничног развоја и јавна расправа о Нацрту извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину трајаће до 24. јануара 2020. године. И овом приликом позвани су представници државних органа и институција, стручне, научне јавности, цивилног сектора, сви заинтересовани грађани, да својим коментарима, сугестијама и предлозима допринесу квалитету ових докумената.

Нацрти докумената доступни су за увид и преузимање на интернет страници Министарства заштите животне средине, www.ekologija.gov.rs, на Порталу е-Управе и на интернет страници пројекта www.klimatskastrategija.eu