Поводом 3. јула, Међународног дана без пластичних кеса, Министарство заштите животне средине жели још једном да укаже на велику штетност пластичних кеса и пластике за животну средину и природу, и неопходност да променом навика сви допринесемо смањењу ове врсте отпада у нашем животном окружењу.

Дан без пластичних кеса установљен је на основу међународне иницијативе за будућност без пластичног отпада, која упозорава свет да је планетарно загађење пластиком глобална катастрофа којој се размере тек наслућују. Овог дана, хиљаде организација широм света скрећу пажњу јавности да једнократне пластичне кесе које човек користи у просеку 25 минута, остају у животној средини наредних сто до пет стотина година колико им је потребно да се распадну, а у том периоду емитују отровне материје које загађују екосистеме, водотокове, земљиште, воду коју пијемо и храну коју једемо. Честице микропластике које проналазе свој пут преко морског екосистема до људске трпезе, остављају несагледиве последице по читав живи свет, укључујући човека. На основу података да се широм света сваког тренутка користи милион пластичних кеса, у Европској унији годишње произведе 3,4 милиона тона пластичних кесица што одговара тежини више од два милиона аутомобила, и да је 80 посто морског отпада од пластике, звучи основано упозорење да је отпад од пластике пошаст модерног доба коју једино можемо зауставити уколико се окренемо еколошки прихватљивим заменама.

Министарство заштите животне средине је од свог оснивања препознало проблем прекомерне употребе пластичних кеса које својим саставом чине велику опасност за животну средину, и утицало на доношење мера које су навеле грађане, на добровољној основи, а затим и правним прописима, да драстично смање њихову употребу. Истовремено, радило се на замени употребе једнократних, танких, и по животну средину и природу најштетнијих кеса, са кесама које имају већи састав биоразградивости и капацитет за рециклажу. Кампањом коју је покренуло Министарство у сарадњи са трговинским ланцима, смањена је употреба пластичних кеса за 80 посто, што значи да је смањено и њихово одлагање у животну средину и штетан утицај на животну средину и природу.

Поред подстицаја на промене навика грађана, у току су активности које воде ка трајном избацивању из употребе најштетнијих једнократних танких пластичних кеса, као и уређивање управљања пластичним отпадом. Министарство у сарадњи са другим заинтересованим странама ради на системском уређењу управљања пластиком и пластичним отпадом. Ревидирана је Национална стратегија управљања отпадом у складу са ЕУ директивама за период од 2020. до 2025. године, а у процедури усвајања налази се предлог измене закона о управљању отпадом којим ће се створити нормативне претпоставке за додатно уређење ове области. Такође, формирана је радна група која ради на изменама правилника којим ће бити дефинисани састав, производња, стављање у промет и други значајни аспекти у управљању пластичним кесама. Овим правним документом биће уређена ова област и бити постављени оквири и стандарди за целу Србију, што ће помоћи градовима и општинама да још лакше израде планове за смањење и избацивање из употребе једнократних пластичних кеса у својим локалним заједницама.

У току је и рад на транспоновању Директиве ЕУ о једнократној пластици, што ће нашу земљу приближити европским стандардима, као и рад на промени система управљања амбалажним отпадом и увођењу депозитног система чиме ће се амбалажа и пластика преусмерити из животног окружења и природе у рециклабилни процес. Подстицајем грађана на враћање амбалаже кроз депозитни систем биће драстично смањен проценат пластике у природи. Значајна улога грађана и њихова одговорност за што мање коришћења једнократних пластичних кеса у свакодневном животу и за њихово правилно одлагање, чини их кључним партнером у овом процесу.

Иако се тврди да је повећана тражња за пластичном амбалажом током пандемије вирусом Ковид 19, нестанак великих количина пластике из природе које је нагомилала цивилизација и савремени начин живота, од великог је значаја за укупан квалитет живљења и опстанак богатства биљног и животињског света. Актуелна планетарна борба против вируса Корона ставља у фокус и стање животне средине као цивилизацијско питање важно за здравље људи. Свет има шансе да из кризе изазване пандемијом корона вируса изађе бољи уколико, поред солидарности, хуманости и одговорности, покаже разумевање и мудрост да не понавља исте грешке, и храброст да отворено преиспитује најзначајније проблеме данашњице у које се убраја и заштита животне средине.