Захваљујући овом постројењу, наводи Вујовић, биљни отпад прикупљен на територији Новог Сада се неће одлагати на депоније, већ ће бити третиран и поново коришћен, чиме се задовољава принцип кружне економије.

- Зелени отпад неће више заузимати капацитете депоније, већ ће бити прерађен у компост, који може да се користи као квалитетно органско ђубриво, за одржавање зеленила на јавним површинама и на други начин. На овом месту ће се производити и дрвна сечка, коју ће јавно комунално предузеће „Градско зеленило“ убудуће користити за грејање, и тиме ће смањити и аерозагађење у овом делу Новог Сада – рекла је Вујовић и честитала директору ЈКП „Градско зеленило“ Милошу Егићу на првој модерној компостани у земљи.

Вујовић је истакла да је постројење још један корак у спровођењу Зелене агенде, а изграђено је уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). Она је додала да Нови Сад спроводи и друге пројекте у сарадњи са министарством, као и да овај град тек очекују капиталне зелене инвестиције.

Градоначелник Милош Вучевић, рекао је да ова инвестиција показује да Нови Сад и Србија, у сарадњи са међународним партнерима, улажу у Зелену агенду.

- Отпад који је до сада представљао проблем, постаје економски потенцијал. Биомаса компостирањем добија нову употребну вредност, претвара се у хумус и користи се за озелењавање и очување природних потенцијала нашег града. Хвала амбасади Немачке и ГИЗ-у на подршци, они су издвојили готово 400.000 евра, а Град је уложио 40 милиона динара из буџета у овај пројекат чија вредност надилази економски параметар. Хвала и запосленима у ЈКП ''Зеленило''. Они имају најниже плате, а сви очекујемо да имајмо уреднији и зеленији град, тако да морамо и те људе да оснажимо – рекао је Вучевић.

Амбасадор Немачке се на неопходну трансформацију производње и увођење концепта циркуларне економије.

- Није циљ само да се смањи отпад и да се рециклира,  него и да се отворе нова радна места. У Немачкој има више од 600 компостана, које прерађују око 50 милиона тона био отпада годишње, значајно утичу на раст БДП-а, а отворено је на хиљаде нових послова. Пројекат у Новом Саду је значајан јер од компостане корист имати и околне општине – рекао је Шиб.
 
Директорка Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Даниела Функе истакла је да је задовољна што је, изградњом компостане у Новом Саду дата подршка Немачке развоју циркуларне економије у Србији и што је ново постројење пример како кружна економија функционише у пракси, уз позитиван утицај на заштиту животне средине.