Вујовић је подсетила да је санација пепелишта у крагујевачкој топлани друга и завршна фаза ширег пројекта, који је у првој фази подразумевао замену 50 година старих котлова и прелазак комплетне топлане на еколошки прихватљивији енергент.

„Велико ми је задовољство што сам данас потписала уговор на основу којег ћемо, кроз пројекат Министарства заштите животне средине, кренути у санацију пепелишта и то на најсавременији начин, поштујући принципе циркуларне економије. То значи да пепео нећемо третирати као отпад који ћемо депоновати на некој од депонија, већ као ресурс који ће у каснијој фази обраде добити нову употребну вредност у грађевинској индустрији. План је да се пепео фазно транспортује, са циљем да се користи у производњи цемента. Оно што је за грађане посебно важно, јесте што је приликом утовара, транспорта, истовара и касније производње, обавезна примена високих националних и међународних стандарда“, рекла је Вујовић.

Према њеним речима, пројекат „Даљинско грејање у Крагујевцу“ реализује се уз подршку Европске банке за обнову и развој, а уговорен је рок од две године за имплементацију друге фазе, која је у току.

„Када смо реализовали прву фазу пројекта, тако што смо заменили дотрајале котлове на угаљ, модерним котловима на еколошки прихватљивији енергент, топлана је престала да генерише нови пепео. Међутим, у комплексу топлане остао је деценијама таложен пепео, који представља велики проблем становништва у Крагујевцу. Тада смо обећали грађанима да ћемо решити и проблем депоније пепела и сада то обећање испуњавамо. На основу уговора који сам данас потписала, изместићемо више од 60.000 тона депонованог пепела, и тиме ћемо значајно утицати на даље унапређење квалитета ваздуха у овом граду, што је један од приоритета и Министарства заштите животне средине и Владе Републике Србије“, рекла је Вујовић.