Током састанка су представљене досадашње активности Министарства заштите животне средине, важне за испуњење циљева Радне групе, попут улагања у системе за мониторинг, извештавање и верификацију емисија гасова са ефектом стаклене баште, инфраструктурне пројекте, планиране даље инвестиције, као и национални и регионални пројекат који се односи на Зелену агенду.

„Предуслов да Радна група буде ефикаснија и да успешно испунимо све циљеве Зелене агенде, јесте да радимо заједно, што се пре свега односи на секторе заштите животне средине, енергетике, пољопривреде, транспорта и привреде, али и на све остале који учествују у њеном раду“, нагласила је министарка Вујовић.

Према њеним речима, у Србији је од почетка Зелена агенда везана за примену захтева Европске уније – најпре оних у склопу Поглавља 27, али и осталих поглавља из Кластера 4.

„Морамо да наставимо да радимо на усклађивању са захтевима ЕУ и верујем да ће почетак преговора бити снажан подстицај напретку процеса приступања, што ће убрзати и достизање циљева Зелене агенде. Тренутно је у изради Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда, којим се дефинишу правци развоја који се поклапају са пет стубова Зелене агенде за Западни Балкан а то су декарбонизација, циркуларна економија, борба против аерозагађења, заштита и очување природе и биодиверзитета и успостављање одрживих ланаца за снабдевање храном и рурални развој. У Радну групу за израду овог планског документа укључени су представници више министарства и других институција, као и невладине и организације цивилног друштва, што нам обезбеђује шири друштвени консензус о овој важној теми, што и јесте наш циљ“, рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да Зелена агенда није само модеран тренд, већ мора да се наметне као морални императив. „За то је неопходно да морална обавеза сваког појединца буде да да свој допринос, како би заједно чували планету“, рекла је Вујовић.