Вујовић је истакла да је Србија, глобално посматрано мали емитер гасова са ефектом стаклене баште, али је као потписница Споразума из Париза додатно прилагодила циљеве.

-  Спремни смо на повећање климатске амбиције у окиру ревидираног Национално одређеног доприноса према захтевима Споразума из Париза, и посвећени амбициознијем циљу, да смањимо емисије гасова са ефектом стаклене баште за 33,3 одсто до 2030. године у односу на нивое емисија из 1990. године. Први корак смо направили у марту усвајањем Закона о климатским променама, а сада радимо на подзаконским актима, који ће идентификовати утицаје и мере за најрањивије секторе. Како бисмо успешно остварили тај циљ, желимо да оформимо мрежу партнерстава, да чујемо предлоге и подстакнемо дискусију, а ту видим важну улогу и данашњег дијалога– рекла је Вујовић.

Према њеним речима, Министарство у партнерству са Програмом УН за развој, реализује низ пројеката који су основа за позиционирање Србије као регионалног лидера у области заштите животне средине и климатских промена.

- Доношење међусекторских стратешких докумената је још један корак у спровођењу циљева Зелене агенде за Западни Балкан. Значајан помак направљен је и формирањем новог састава Националног савета за климатске промене, у чијем раду учествују представници министарстава, академске заједнице, цивилног сектора. Прва седница овог тела је одржана јуче, а очекујем да ћемо кроз дијалог, у оквиру Савета, долазити до најбољих решења. Успех различитих иницијатива које спроводимо, донеће Србији основ за инвестиције, нова зелена радна места и иновације у привреди, уз истовремено смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. И то је циљ којем смо потпуно посвећени – рекла је Вујовић.