„Поред енергетских циљева и циљева у оквиру борбе против климатских промена, Република Србија има и веома амбициозну политику заштите природе. Такође једна од најактуелнијих тема, која је у фокусу данашњице – обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом и диверзификацији енергетских ресурса“, рекла је државни секретар Стана Божовић у свом уводом обраћању на регионалном скупу „Ветроелектране и животна средина – утицај на птице и слепе мишеве“, који организује Међународна финансијска корпорација (IFC), Привредна комора Србије и Завод за заштиту природе Србије.

Божовић је истакла да енергетски пројекти могу представаљати значајан фактор угрожавања за биодиверзитет, па усклађивање циљева ова два сектора представља велики изазов.

 „Приликом усклађивања ових циљева, морамо бити свесни да заштита природе, може да се оствари само уз међуресорску, мулти и интердисциплинарну сарадњу у овој области. Уколико се не обезбеди уградња критеријума заштите биодиверзитета у све секторске поликтике развоја, нећемо моћи ефикасно да остваримо заштиту природа, јер је заштита и одрживо коришћење биодиверзитета, уствари најважнија карика за остваривање тог циља. Да би развој пројеката ветроелектрана био заиста одржив, потребно је осигурати поштовање и других потреба, укључујући друштвене, економске и еколошке. Пажљивим и стратешким планирањем са раним укључивањем релевантних заинтересованих страна може се доћи до добрих решења, и тако смањити негативни утицаји интервенција на природу“, нагласила је државни секретар.

 Постизање циљева заштите природе захтева пре свега успостављање ефиканих механизама за добијање одговарајућих информација и података за вредновање биодиверзитета, утврђивање фактора угрожавања и процену степена угрожености природних вредности. Птице и слепи мишеви представљају компоненте пририде и као такви, један од основних елемената квалитетне животне средине.

 Државни секрета је подсетила да је Натура 2000 Програм ЕУ за заштиту природе са циљем да се очува или поново успостави повољно стање више од хиљаду угрожених, ретких и еколошки вредних европских врста, као и око 230 природних и полуприродних станишта, успостављањем европске еколошке мреже Натура 2000.

 „Примена ЕУ Директиве о птицама захтева спровођења мера очувања дивљих врста птица нарочито миграторних врста од међународног значаја у контексту одрживог развоја у области енеретике, грађевинарства и пољопривреде. Приликом обезбеђивања обновљивих извора енергије, нарочито треба имати у виду изградњу ветропаркова и других објеката инфрструктуре у области енергетике, као и примену техничко-технолошких решења која обезбеђују примену ЕУ Директиве о птицама, а ради очувања дивљих врста птица и њихових станишта, као и изградњу објеката обновљивих извора енергије“, закључила је Божовић.