Завршном конференцијом данас је означен крај твининг пројекта „Подршка Европске уније развоју стратешког оквира у области управљања отпадом“ који су реализовали Министарство заштите животне средине и Европска унија заједно са партнерима на пројекту, Агенцијом за животну средину Аустрије (Umweltbundesamt) као водећим партнером, Агенцијом за заштиту животне средине Шведске (Naturvårdsverket), и Министарством за животну средину Литваније.

У оквиру овог изузетно значајног пројекта финансираног из ИПА претприступне помоћи, израђен је нов Нацрт националне стратегије управљања отпадом и друга документа и инструменти кључни за успостављање стратешког оквира за управљање отпадом у Србији. „Сврха пројекта је развој и унапређење система управљања отпадом, кроз употпуњавање стратешког и законодавног оквира и планских докумената у овом сектору, у складу са правним тековинама Европске уније“ рекао је министар заштите животне средине Горан Триван отварајући данашњу Конференцију. Он је нагласио да је значајно да Министарство има проактивну улогу, и да буде оперативно у примени резултата оваквих пројеката који доносе конкретне помаке у заштити животне средине. Министар је изразио захвалност Европској унији која је у овај пројекат завршен у протеклих 30 месеци уложила 1.5 милион евра, као и експертској помоћи парнера на пројекту који су помогли да се заврши један важан посао за Србију. Министар је навео да су најзначајнији резултати Пројекта: нова Национална стратегија управљања отпадом која представља основни документ за дугорочно дефинисање и усмеравање управљања отпадом за период од 2020. до 2025. године, Национални план управљања отпадом који представља саставни део Стратегије и који се развијао у складу са захтевима из Закона о управљању отпадом Републике Србије, Национални програм превенције отпада у циљу спречавања негативних утицаја које привредни развој може да изврши на животну средину, као и сет економских инструмената за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом, који је развијен уз израду нацрта подзаконских аката који ће омогућити њихову реализацију.

Ефекти спровођења Стратегије управљања отпадом у наредном периоду моћи ће да се сагледају и на основу испуњења националних циљева у овој области, навео је министар, као што је усклађивање националних прописа и планова из области управљања отпадом са законодавством ЕУ, с обзиром да је Република Србија, као држава кандидат за чланство у ЕУ, у обавези да предузме неопходне мере за обезбеђивање ефикасне имплементације и контроле примене правних тековина ЕУ у области заштите животне средине.

Резултати пројекта само су део укупних напора које Србија чини у овој области, истакао је Горан Триван, наводећи да је Министарство у 2018. години суфинансирало 25 општина са укупно 100 милиона динара, а у 2019. години опредељено је 230 милиона динара за суфинасирање израде пројеката санације и ремедијације несанитарних општинских, односно градских депонија у 14 јединица локалних самоуправа. У протеклој години је додељено и 100 милиона динара намењених за подршку реализације пројеката изградње система управљања отпадом у четири локалне самоуправе, и обезбеђена средства за санацију клизишта и проширење депоније Дубоко у Ужицу, финансирана пројектно-техничка документација за нову санитарну депонију Ваљево-Каленић, и друге активности као подршка бољем управљању отпадом у Србији. За подстицај рециклажној индустрији, Министарство је у протеклој години доделило преко три милијарде динара, а у 2020. години планира да за ове намене издвоји три и по милијарде динара (3,500,000,000.00) за 2019. годину, истакао је министар Триван. За остваривање свих зацртаних циљева, указао је, потребно је даље улагање у заштиту животне средине и јачање административних и стручних капацитета у наредном периоду. Поред система управљања отпадом, неодвојиво питање је превенција отпада, што све заједно представља најбољи пут да сачувамо животну средину, закључио је.

Шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици рекао је да је управљање отпадом конкретно питање које је веома значајно за животни стандард грађана. Како је указао, један становник ЕУ годишње продукује шест тона отпада, од чега се трећина рециклира, што значи да се трећина отпада може поново увести у економију, и ту је и значај ове области. Међутим, како је нагласио, Србија у управљању отпадом не креће од нуле. Наводећи као успешне примере подршке ЕУ и заједничке сарадње центре за управљање отпадом у Ужицу и Суботици, истакао је да је време за окретање ка стратешком деловању које се мора ослањати на свеобухватну, инклузивну и одрживу јавну политику управљања отпадом. Наводећи нове европске зелене циљеве, амбасадор Фабрици је истакао - „желимо да Србија буде део ове зелене визије“, и изразио очекивање да ће се и земље Западног Балкана прикључити њиховој реализацији. Указао је да је Преговарачка позиција за Поглавље 27 која је упућена Европској комисији добар сигнал и основ да ће се стратешки планови Србије на стварању боље и здравије животне средине оперативно успешно спроводити. Питања заштите животне средине су комплексна и прожимају се кроз бројне секторе, истакао је, због чега захтева укључивање и ангажовање целокупне Владе Републике Србије. Европска унија је у протеклих 19 година као највећи донатор доделила Србији око 400 милиона евра за унапређење стања животне средине, од чега преко 56 милиона евра у области управљања отпадом, рекао је Фабрици.

На Конференцији су се обратили, у име партнера на Пројекту, амбасадор Републике Аустрије у Републици Србији Николаус Лутероти и руководилац Програма развојне сарадње у амбасади Краљевине Шведске у Републици Србији Ола Андерсон, који су честитали Србији на постигнутим резултатима у оквиру пројекта и изразили даљу посвећеност подршци Србији у процесу приступања Европској унији, и побољшању стања животне средине ради квалитетнијег живота њених грађана.

Очекује се да резултати пројекта допринесу бољем управљању отпадом у Србији, што, између осталог, значи делотворније поновно искоришћење и рециклажу искористивих материјала из отпада, бољу заштиту животне средине и људи од опасних материја, а самим тим и опште побољшање квалитета живота грађана Србије. Резултати пројекта такође ће помоћи Србији у припремама преговора за Поглавље 27, Животна средине и климатске промене, у процесу приступања Европској унији.