Светски дан дивље фауне и флоре обележава се широм света 3. марта, након што је Генерална скупштина Организације уједињених нација на 68. заседању овај датум одредила за обележавање на глобалном нивоу у циљу подизања свести о претњама, које по опстанак великог броја врста биљака и животиња у природи представљају неконтролисано коришћење природних ресурса, илегална трговина примерцима дивљих врста и друге незаконите активности попут криволова.

Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora), регулише међународни промет и трговину преко 35.000 угрожених врста врста биљака и животиња, укључујући њихове делове и деривате. Овај међународни уговор је ратификовало 180 држава, укључујући и Републику Србију. CITES конвенција обавезује државе потписнице да кроз националне прописе ближе регулишу одређене аспекте везане за основни текст Конвенције, попут санкционисања преступа. Oва конвенције је један од ретких међународних уговора који има механизам санкционисања држава потписница уколико не поштују њене одредбе.

Укупан годишњи обрт новца у светској трговини заштићеним дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима процењује се на око 160 милијарди америчких долара. По проценама Међународне криминалистичке полицијске организације - Интерпол, годишња вредност илегалне трговине примерцима заштићеним дивљих врста на глобалном нивоу износи од 7 до 10 милијарди америчких долара, што овај вид незаконите активности сврстава је међу привих пет незаконитих активности на глобалном нивоу по профитабилности.

Неконтролисано, односно неодрживо коришћење и сакупљање дивље флоре и фауне представља други по значају фактор угрожавања природних ресурса, одмах после мењања или уништавања станишта. Незаконит излов или сакупљање и трговина негативно утичу на бројност популација биљака и животиња у природи, до те мере да могу довести до потпуног истребљења одређених врста.

Главна подручја из којих се дивљим животињама или деловима њихових тела снабдева нелегално светско тржиште јесу подсахарска Африка и југоисточна Азија. Главни фактори који утичу на појаву илегалне трговине заштићеним врстама у горе наведеним и другим сличним подручјима јесу природна распрострањеност великог броја ретких и заштићених врста, неспремност надлежних органа за спровођење CITES конвенције и адекватно санкционисање преступа и општа лоша економска ситуација. Са друге стране, главни фактор који има знатан утицај на илегалну трговину угроженим врстама на глобалном нивоу јесте велико тржиште потрошача или купаца, пре свега у Европској унији, Сједињеним Америчким државама и Кини.

Висок степен биолошке разноврсност и сам географски положај Републике Србије чини је једном од важних држава за кријумчарење дивљих врста флоре и фауне у овом делу Европе. Србија се налази на главном коридору за кретање робе у југоисточној Европи, граничи се осам држава од којих четири чине директну везу са јединсвеним тржиштем од преко 503 милиона људи у Европској унији. Република Србија је држава порекла појединих заштићених врста које су предмет илегалне трговине, државу транзита за велики број дивљих врста, али и државу коначног одредишта за одређене врсте у зависности од потражње.

Потврђивањем CITES конвенције 2001. године, Република Србија је преузела обавезе из овог међународног уговора које подразумевају одговорност и ангажовање надлежних органа у борби против илегалне трговине примерцима угрожених врста дивље флоре и фауне. Резултати јачања капацитета надзорних органа за спровођење CITES конвенције и релевантних националних прописа видљиви су кроз повећаног броја спречених покушаја кријумчарења, односно санкционисања незаконитих радњи са заштићеним дивљим врстама. У прошлој години спречен је већи број покушаја кријумчарења живих примерака заштићених врста, њихових делова и деривата, док је истовремено забележен и пораст у броју других незаконитих активности везаних за угрожене дивље врсте, попут тровања већег броја птица на северу Србије и криволова женке мрког медведа на југу земље.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине овим кратким саопштењем за медије обележава Светски дан дивљих врста флоре и фауне и наставља да у сарадњи са сродним службама у земљи и иностранству даје свој допринос заједничким напорима да се очува биолошка разноврсност на глобалном нивоу.

Више информација везано за Светски дан дивље флоре и фауне можете преузети са званичне интернет презентације Уједињених нација посвећене овом датуму: www.wildlifeday.org и www.cites.org