Данас 3. новембра обележава се Светски дан чистог ваздуха. Министарство заштите животне средине је у потпуности посвећено заштити животне средине и човековог окружења, пре свега кроз стварање савремених законских оквира и основа за њено очување, али и кроз реализацију конкретних пројеката санације највећих претњи по нашу околину, самим тим и очувању и унапређењу стања квалитета ваздуха који сви ми заједно удишемо.

Основни извори емисија загађујућих материја у ваздух су стационарни (постројења за производњу топлоте и електричне енергије, индустријска постројења и др.) и мобилни (саобраћај).

Мониторинг квалитета ваздуха се у Републици Србији остварује праћењем концентрација загађујућих материја у ваздуху у мрежи аутоматских мерних станица и мерних места на државном и локалном нивоу и то: SO₂, NO₂, приземни озон (O₃), CO, суспендованих честица PM₁₀ и PM_2.5, олова, бензена, чађи. Оцењивање квалитета ваздуха врши се на основу измерених вредности загађујућих материја у ваздуху применом критеријума за оцењивање у складу са прописом којим се уређују услови за мониторинг и захтеви квалитета ваздуха.

Агенција за заштиту животне средине сваке године припреми и објави Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србиј и води Национални регистар извора загађивања. Годишњим извештајем обухваћени су подаци који су достављени Агенцији од стране институција које врше мерења и учествују у мониторингу квалитета ваздуха на националном и локалном нивоу.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2016. годину је објављен на сајту Агенције за заштиту животне средине.

У циљу унапређења прорачуна ове године су припремљени нови емисиони фактори и извори емисија сврстани у 12 сектора. У периоду од 2011.-2015. године, удео појединих сектора у укупним емисијама основних загађујућих материја је различит, а највећи удео у укупним емисијама оксида сумпора и азотних оксида имао је сектор производње електричне и топлотне енергије, док је највећи удео у укупним емисијама суспендованих честица PM₁₀ потицале углавном из два извора - сектора индустрије и индивидуалних ложишта, али се и сектор пољопривреде без сточарства такође показао значајан.

Мере заштите животне средине, пре свега, заштите ваздуха од утицаја извора загађења подразумевају  комплексне, свеобухватне и унапред  испланиране мере.

У овом процесу приоритет је дефинисање политике еколошког наменског пошумљавања и предлагање мера у областима посебне намене пошумљавања, као и пошумљавање у циљу борбе против климатских промена и наравно едукација свих сектора који утичу на укупне емисије загађења.

Имајући у виду значај који очување квалитета ваздуха и животне средине у целини има на друштво и на сваког појединца, посебно у предстојећем процесу придруживања ЕУ, где је област заштита ваздуха високог приоритета, потребно је уложити још више напора на свим нивоима како би се достигли потребни циљеви и одговарајући стандарди ЕУ и на тај начин да се обезбеди основно право сваког грађанина да живи у здравој животној средини.

Министарство заштите животне средине, у оквиру својих законских надлежности, ће и даље наставити да спроводи мере политике ка побољшању и очувању квалитета ваздуха и животне средине у целини.