У Бриселу је у току експланаторни скрининг за поглавље 27 током кога ће се разматрати области хоризонталног законодавства, квалитета ваздуха, заштите од буке, управљања отпадом, заштита природе, хемикалије, контрола индустријског загађења и управљање ризиком и климатске промене.

Скрининг ће трајати до петка, 19. септембра, а делегацију предводи шеф преговарачке групе, државни секретар Министарства пољопривреде и животне средине Стана Божовић.

Божовић је уочи почетка скрининга за поглавље, у интрвјуу датом агенцији Танјуг, изразила очекивање да ће у наредних пет дана, тим из Србије бити у могућности да добије додатне информације и смернице које ће помоћи, не само да се адекватније припремимо за преговоре, већ да првенствено унапредимо процес усаглашавања са правним тековинама ЕУ у датој области.

„Процес европских интеграција представља суштински приоритет за Владу Србије. Србија је спремна да интензивира процесе усаглашавања у области животне средине, јачања административних капацитета и системског планирања, у контексту предстојећих приступних преговора у овој области. Поглавље 27 је једно од најтежих, најкомплекснијих, најзахтевнијих, најскупљих поглавља у процесу приступања ЕУ и то није само проблем у Србији, то је био проблем код свих земаља које су приступиле Европској Унији, па је проблем и када смо ми у питању јер се трећина свих закона и обавеза које имамо, налази у том поглављу“, нагласила је Божовић.

Након првог експланаторног скрининга, који ће трајати до петка, у новембру је планиран билатерани скрининг, који је веома важан за Србију, јер ћемо тада добити оцене о томе где се Србија налази када је у питању област животне средине и које су обавезе, где смо се ускладили са правним тековинама ЕУ и слично.

Божовић је рекла да у процесу експланаторног скрининга и процесу билатералног скрининга предстоји и обавеза да приступамо односно да се усклађујемо са акционим плановима и активностима, како би све потребне стандарде достигли до 2030. године.

Она је прецизирала да се то, пре свега, односи на велике инфраструктурне пројекте , за које Србија имати прелазне периоде.

"Одложени период је заправо 2030. година, а када је у питању законодавство, наше обавезе су да се до 2018. године ускладимо са комплетним законодавштвом и регулативом ЕУ и да пратимо њихове стандарде“, истакла је она.

Божовић је рекла да се Србија у многим сегментима у потпуности ускладила са стандардима ЕУ, када је у питању област животне средине.

"Велики део закона смо већ укључили у домаће законодаство, један део имамо обавезу да још одрадимо или прилагодимо европским стандардима, и оно што смо почели су климатске промене, на којима ћемо јако пуно да радимо", рекла је државна секретарка.

Божовић је навела да су сектору заштите природе, управљању хемикалијама и заштити од буке, скоро потпуно све европске директиве из европског законодавства, пренете у домаће законодавство.

"Оно што смо у великој мери, пренели у наше законодавство је и квалитет ваздуха, управљање отпадом, заштита вода, контрола индустријског загађења , а почели смо и са области климатских промена", казала је Божовић.

Период припреме за преговоре у вези поглавља 27, који се односи на животну средину траје већ годину дана, казала је она.

Божовић је подсетила и да је Стратегија о апроксимацији у области животне средине дала финансијске конструкције да је Србији потребно око 10, 5 милијарди евра, да би се ускладила са процесом и са стандардима ЕУ. Око 5, 6 милијарди потребно је за унапређење квалитета воде, за управљење отпадом 2, 8, а за решавање проблема индустријског загађења 1, 3 милијарде динара.

 Један део тих средстава уложиће држава, а већи део стићиће из фондова ЕУ, нагласила је Божовић.