Вујовић је рекла да јој је драго што је Београд домаћин овог значајног скупа и то у години у којој се обележава 20. годишњица постојања Карпатске конвенције, којој је главни циљ да се обезбеди одрживо коришћење природних ресурса. Скуп је организован у партнерству са Програмом уједињених нација за животну средину (УНЕП) и Секретаријатом Карпатске конвенције.

„Штап који сам преузела заједно са председавањем Карпатском конвенцијом, подсећа да је некада природа коришћена на одржив начин и подсећа нас на обавезу да останемо  упорни и истрајни и да мислимо дугорочно о заштити природних вредности. То је могуће уколико свако у својој земљи, али и сви заједно у Карпатском региону, кроз рад спајамо традиционалне вредности и примену иновативних решења заснованих на природи. Карпатска конвенција и њени протоколи, представљају добар механизам за очување природних ресурса и одрживи развој целокупног региона. Србија ће сада имати још важнију улогу јер, преузимањем председавања, преузимамо и већу одговорност за реализацију циљева Карпатске конвенције“, рекла је Вујовић додајући да ће Србија наставити да подржава регионалну сарадњу, али и глобалне иницијативе и међународне уговоре, попут УН Конвенције о биолошкој разноврсности и Рамсарске конвенције.

Карпатска конвенција окупља седам земаља Карпатског региона – Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Украјину и Србију.

Министарка је рекла да су досадашњи примери добре сарадње међународно признати локалитети, које је препознао и УНЕСКО -  резервати биосфере „Голија-Студеница“ и „Горње Подунавље“, Геопарк „Ђердап“ и Прекогранични резерват биосфере „Мура-Драва-Дунав“. Додала је да су за бољу заштиту природе Карпата, неопходни чвршћи зелени мостови сарадње на новим пројектима који воде ка одрживој будућности.