Србија је потписивањем Минамата конвенције о живи преузела на себе низ обавеза које ће спровести током година, рекла је Роглић за Танјуг и навела да ће бити направљена мапа контаминираних подручја, а то ће се пре свега односити на индустријске депоније где су се годинама одлагали мерни инструменти са живом.

Она је оценила да Србија за одређене обавезе из конвенције има олакшавајућу ситуацију јер у Србији никада нису постојали рудници који садрже живу.

"Постоји само једно природно налазиште које, на срећу, није постало рудник, јер земље које имају руднике живе имају озбиљне проблеме. Сем тога, добијање племенитих метала у Србији се никада није радило екстракцијом помоћу живе, као што је био случај у Мексику који је користио тоне живе за добијање сребра.  Они сада морају да уложе максималне напоре да санирају последице загађења", рекла је она.

Истакла је и да се Србија заиста веома добро спремала за ратификацију, јер ратификацијом међународног уговора преузимамо обавезе за имплементацију.

"С обзиром на то да је Минамата конвенција веома захтевна, решили смо да идемо заиста корак по корак и у периоду од 2014. до 2023. урадили шест пројеката на основу којих смо извршили процену спремности Србије да приступи тој конвенцији", рекла је Роглић.

Како је навела, да би могли да се доносе и спроводе прописи било је неопходно да се усвоји закон који даје правну основу за то.

"Када смо добили правни основ, спречили смо трговину живом и једињењима живе. Из употребе су избачени чувени топломери, мерни инструменти у медицини, манометри за професионалну употребу, као и лабораторијски термометри који садрже живу. Све је то завршено до 2018. године", истакла је Роглић.

Додала је да је инвентар емисије живе завршен 2016. године и да је од тада доста посла урађено како би се емисије тог метала смањиле и навела да је са Агенцијом за заштиту животне средине развијан систем мониторинга који је подразумевао процену трошкова како би се на адекватан начин испланирала неопходна средства.

"Урађена је анализа трошкова и користи где смо предвидели да су нам неопходни међународни и донаторски фондови. Да бисмо могли да приступимо тим фондовима, приступили смо ратификацији јер ћемо на тај начин моћи да аплицирамо за озбиљне инфраструктурне пројекте помоћу којих ћемо моћи да завршимо један велики посао, а то је да на адекватан начин збринемо отпад који садржи живу", истакла је начелница Одељења за хемикалије.

Скупштина Србије усвојила је почетком децембра Закон о потврђивању Минамата конвенције, коју је Србија потписала 2014. године, а иницијативу за ратификацију покренула је Привредна комора Србије прошле године.