На данашњем скупу у Српској академији наука - САНУ о утицају малих хидроелектрана на животну средину, научна и стручна јавност изнела је чињенице и аргументе којима је допринела сагледавању овог, за целокупну друштвену заједницу, актуелног и значајног питања.

Скуп „Утицај малих хидроелектрана на животну средину“ организовао је Академијски одбор „Човек и животна средина“ САНУ, са циљем сагледавања свих релевантних аспеката изградње и експлоатације малих хидроелектрана у односу на очување и унапређење животне средине. Поздрављајући скуп, председник САНУ, академик Владимир С. Костић нагласио је да теме као што су значајна животна питања заштите биодиверзитета и вода, заслужују пуну академску пажњу.

Министар заштите животне средине Горан Триван у свом обраћању указао је да су мишљење и ставови стручне и научне јавности кључни за утврђивање претежног става о малим хидроелектранама – МХЕ као обновљивим изворима енергије и њиховом утицају на животну средину.  „Добро је да дође до сучељавања мишљења, да се чују различити ставови и анализе различитих аспеката утицаја МХЕ, јер се једино чињеницама и аргументима може доћи до правих решења“, нагласио је министар.

Природа је незаменљива, додао је, а речице и потоци на којима се подижу деривационе мале хидроелектране као што су МХЕ на Старој планини су мањи водотокови хиперосетљиви на промене, где свака интервенција оставља драматичне последице по живи свет. Он је указао да, у тренутку када свет губи милион врста, свако уништавање биодиверзитета и националног природног богатства битно мења и угрожава самог човека.

Министарство заштите животне средине има јасан став да МХЕ, пре свега деривационе МХЕ, имају многострук негативан утицај на окружење и нарушавају биолошку равнотежу, због чега би требало законом забранити изградњу МХЕ у заштићеним подручјима. „Нисмо против да се МХЕ граде ван заштићених подручја, али у том случају, морају се строго поштовати  законски прописи и светски стандарди, уз редовну инспекцијску контролу“ истакао је Горан Триван.  Он је нагласио да се Министарство у разматрању овог проблема ослонило на науку и легитимна истраживања, и сходно томе припремило измене Закона о заштити природе којима би се забранила изградња МХЕ у заштићеним подручјима Србије. За доношење оваких измена закона било је потребно да се изнесу сви аргументи и стекну услови у промењеном друштвеном опредељењу и јавној свести која се дешава, и сходно томе, улазимо у период када бисмо могли да предложимо измену закона, оценио је министар.

За друштвено опредељење и промену става друштвене заједнице када је у питању оправданост изградње МХЕ на Катастром предвиђених 856 локација, а од тога на 280 локација у заштићеним подручјима, драгоцена је данашња расправа у САНУ која је решавању овог значајног друштвеног питања дала значајан допринос.