Србија се налази у региону који има проблем са аерозагађењем, посебно у градовима. И не од јуче.То траје десетину година. Највећи загађивачи ваздуха у зимским месецима су термоенергетски и индустријски сектор, градске топлане, и нарочито индивидуалне котларнице и саобраћај. Проблем ерозагађења додатно усложњавају и географски и микроклиматски услови, недостатак ветрова, кошаве, кише.

Министарство заштите животне средине је проблем квалитета ваздуха издвојило као једно од приоритетних за решавање у оквиру послова унапређивања стања животне средине у Србији, и сходно томе, од свог оснивања, односно у протекле две године указивало на сложене и дугорочне узроке и последице овог проблема и заједно са цивилним сектором, медијима, стручњацима предлагало примену мера и јачање свести најшире јавности.

МЗЖС предузима мере и могућа решења како из своје надлежности тако и ван њих како би се тај проблем решио.

Кључ за решавање аерозагађења је на локалу, у општинама и градовима где се грађани суочавају са тим проблемима. На то их обавезује Закон о заштити ваздуха који прописује да су јединице локалне самоуправе обавезне да воде бригу о квалитету ваздуха у својим срединама и да израде краткорочне и дугорочне планове квалитета ваздуха, на основу којих примењују мере заштите ваздуха и људи.

Како је прописано Законом о заштити ваздуха, члан 31, обавеза је надлежног органа јединице локалне самоуправе да донесе План квалитета ваздуха, са циљем да се постигне одговарајући квалитет ваздуха или ако постоји стално загађење ваздуха на одређеном простору. Истовремено, чланом 74. прописана је надлежност АПВ и ЈЛС над инспекцијским надзором на њиховој територији и објектима.

Препознајући ургентност и значај предузимања мера за побољшање квалитета ваздуха у локалним заједницама, Министарство је током протекле две године имало низ састанака са представницима локалних самоуправa, а посебно са представницима Београда, Ниша, Ужица, Смедерева, Ваљева, Косјерића и Владимираца- градова и општина који су међу најугроженијим аерозагађењем, дајући им стручну подршку и предлоге за решавање тих проблема као и могућу финансијску помоћ у гашењу котларница.

Министарство заштите животне средине је у више наврата упозорило јединице локалних самоуправа на њихову законску обавезу израде краткорочних и дугорочних Планова квалитета ваздуха, и затражило извештаје о испуњавању ове обавезе. Од 145 контактираних ЈЛС, до сада је 66 општинских и градских управа доставило извештај, од којих се 29 ЈЛС изјаснило да ће у 2020. години вршити мерења, 16 ЈЛС се обавезало да планира мере и активности а 21 ЈЛС се изјаснила да не врши мерење квалитета ваздуха нити планира израду Планова! С тим у вези, Министарство проверава постојање таквих планова у општинама и градовима, и за оне који нису то урадили примениће се прописане санкције, односно упутиће се на обавезе примене мера на које их Закон обавезује.

Министарство је у оквиру својих надлежности предузело и инспекцијски надзор великих емитера штетних гасова. Републичка инспекција за заштиту животне средине је у 2018. години обавила 83 инспекцијска надзора великих емитера штетних гасова и поднела 1 прекршајну и 13 пријава за привредне преступе, а у 2019. години обавила 94 инспекцијска надзора о квалитету ваздуха и при том изрекла 1 прекршајну и 12 пријава за привредне преступе.

Министарство и даље остаје отворено и спремно да пружи сваку помоћ локалним самоуправама као и до сада, у планирању и реализовању мера за побољшање квалитета ваздуха у овим општинама.

Министарство заштите животне средине је, свесно проблема недовољног броја мерних станица, као основе за поступање у овој области. У циљу добијања података о квалитету ваздуха, у 2019. години издвојили смо 25.200.000 динара за побољшање мониторинга у оквиру Државне мреже Агенције за заштиту животне средине.

Министарство спроводи меру пошумљавања као најефикаснију и најјефтинију меру за унапређење стања животне средине, а посебно за побољшање квалитета ваздуха, не само у националним, већ и регионални и међународним оквирима. У оквиру кампање пошумљавања, МЗЖС је у 2018. години издвојило 41 милион динара на основу чега су реализовани пројекти пошумљавања у 12 локалних самоуправа ( 150 хектара), а у 2019. години је опредељено 41 милион динара у ове сврхе, које је искористило 12 општина за реализацију 13 пројеката пошумљавања јавних површина аутохтоним садницама (131 ха).

И у овој години, Министарство такође планира 41 милион динара за пошумљавање.

Министарство спроводи и припрема пројекте по чијем ће се усвајању применити низ мера које ће допринети бољем квалитету ваздуха у Србији. У току је успостављање система заштите ваздуха, коју реализујемо у оквиру међународног пројеката Стратегије заштите ваздуха( IPA пројекат).

Поред предлагања и непосредне техничке подршке у примени ових активних мера побољшања квалитета ваздуха, Министарство је на бројним скуповима различите сегменте друштва снажило у укључивање у решавања овог проблема, попут институција, цивилног сектора, медија, стручњака, привреде. Тим поводом смо у сталном контакту са медијима, а посебно у протеклих 15 дана када смо имали 260 објава у медијима који су пренели изјаве, ставове и предлоге Министарства заштите животне средине о овој теми.

Како је на манифестацији Министарства „Смањимо емисију штетних гасова и делујмо еколошки“ која је одржана 29. септемра 2019. године истакнуто, Србија мора кренути са озбиљним мерама како би се емисија смањила, побољшао квалитет ваздуха, предузеле стратешке мере у бројним секторима, и сви заједно повели рачуна о будућности Србије, ако нам је до ње стало. Разуме се, за све ово су потребна милионска новчана средства, у еврима...Али и подршка.

Дакле, мере које су неопходне су:

1. Израда планова квалитета ваздуха ЈЛС;
2. Гашење индивидуалних котларница;
3. Промена енергената који се користе;
4. Интензивни наставак заштите ваздуха од термоелектрана и електро-енергетских капацитета;
5. Забрана увоза аутомобила и возила са Еуро 3 мотором;
6. Реорганизација и редукција саобраћаја;
7. Прелазак на употребу возила са чистијим погоном и увођење различитих олакшица за њихову куповину и коришћење;
8. Појачан технички преглед возила;
9. Пошумљавање

И на крају, од свих предложених и неопходних мера, формална надлежност Министарства заштите животне средине једино се огледа у тачки 1.