Министар заштите животне средине Републике Србије Горан Триван председавао је данас на састанку Регионалног савета за сарадњу одржаног на маргинама Конференције УН о промени климе у Бону - КОП 23, који доприноси јачању сарадње земаља на западном Балкану.

Регионални савет за сарадњу заједно са Владом Републике Србије и Министарством заштите животне средине, окупио је све наше суседе из региона како би размотрили до које мере смо осетљиви као регион на климатске промене, и шта је оно што се може заједно предузети како би се изборили са последицама.

Највећи изазов у овој области јесте борба против климатских промена и загађивање животне средине. Од шездесетих година до данас, средња годишња температура у региону је порасла,  а прогнозе су да ће до краја века наставити да расте. Подручје југоисточне Европе, односно западног Балкана којем припада Србија, једно је од најосетљивијих на климатске промене у односу на друге делове света.

„Ми као цивилизација протеклих година скоро ништа нисмо урадили по питању загревања. С обзиром да ће температуре и даље убрзано расти, то је разлог више да се озбиљније позабавимо мерама које ће то да спрече. Пошумљавање је најефикаснија и најјефтинија мера у борби против климатских промена, и Србија ће се врло активно ангажовати, не само на повећању сопствених површина под шумама, већ ће иницирати и шире акције пошумљавања у читавом региону“, нагласио је министар.  Горан Триван је, при том, указао да је област заштите животне средине једна од најскупљих за успостављање европских стандарда, али у дугорочном смислу, доноси озбиљне уштеде. Тренд повећања средње годишње температуре помера се ка северу, што се у Србији одражава на већој угрожености Војводине као пољопривредног подручја.  Били смо већ изложени сушама и поплавама.  „Међутим, ми желимо да укажемо да се исплати улагање у заштиту животне средине, јер се тиме  смањује изложеност домаће пољопривредне производње последицама климатских промена, које већ умањују пољопривредне приносе, смањују извоз, што се одражава на БДП-у. Поред тога, стварамо могућности за развој зелене економије која ће омогућити отварање нових радних места, што доприноси укупном привредном развоју“, нагласио је министар.

Министар Триван најавио је да ће доношење закона о заштити животне средине и закона о климатским променама у Србији које предстоји у наредним месецима омогућити израду акционог плана, као основе за конкретну примену акција и мера за борбу против климатских промена и усклађивање са новим климатским условима у Србији. При том, слично искуствима у земљама у окружењу, један од највећих проблема у реализацији развојних пројеката у борби против климатских промена је недостатак пројектно-техничке документације, како би се учинили доступним средства из фондова ЕУ.

Триван је предложио заједничку акцију пошумљавања пограничних подручја земаља у региону, и том приликом изразио спремност да се прве заједничке акције пошумљавања реализују већ на пролеће.

Питања животне средине непосредно су повезана са другим развојним питањима, због чега је неопходно да се унапреди регионална сарадња у овој области, и разраде механизми за будућу размену информација. Јачање сарадње у региону у области заштите животне средине усмерене на спровођење Стратегије 2020, доприноси уједно постизању циљева Агенде одрживог развоја 2030, спровођењу стратегије очувања биодиверзитета земаља ЕУ, као и принципима које изражава Споразум у Паризу о климатским променама.