Уколико заиста верује у то што говори, изненађена сам необавештеношћу, као и количином незнања особе коју организатори протеста представљају као "најстручнију међу њима". Подсетићу овом приликом да је реч о особи која је и раније ширила дезинформације о сумпорној киселини, управо у циљу застрашивања грађана на чему интензивно ради, да би после одређеног времена демантовала саму себе и практично признала да је лагала. Када је схватила да не може да манипулише причом о сумпорној киселини, прешла је на одлагање отпада.

Моја је обавеза да информишем јавност и укажем на чињенице које се тичу вишедеценијског занемаривања и небриге око одлагања отпада од стране бивше власти.  Успостављањем нове одговорне власти у Србији ставља се акценат на заштиту животне средине, свакодневно се одговорно и посвећено ради, израђују се амбициозни планови и санирају наслеђени вишедеценијски горући проблеми.

Министарство заштите животне средине уводи ред у управљање отпадом, у област у којој се, у време бивше власти није ни говорило нити се било шта радило. Драгана Ђорђевић је спремна да износи неосноване и паушалне критике без икаквих аргумената, несвесна да тиме што критикује ову област, заправо говори о томе да бивша власт ништа није била у стању да уради у овој области, јер да јесте онда данас не би имали разлога да нападају све успешне и капиталне пројекте који се тренутнïо реализују широм земље.

Захваљујући посвећеном раду Министарства заштите животне средине које водим, успели смо да обезбедимо средства, започнемо и увелико радимо на изградњи модерних регионалних центара за управљање отпадом у којима ће се збрињавати отпад по најсавременијим стандардима. У овом моменту, изводе се радови на регионалном центру у Пироту, али и на највећем регионалном центру у Србији Уб-Каленић, ка којем ће гравитирати 15 градова и општина. У Србији ће, у склопу визиј е "Србија 2027" бити изграђено укупно седам регионалних центара, у којима ће се збрињавати отпад из 47 локалних самоуправа и који ће задовољити потребе готово 1,5 милиона становника. Центри су главни предуслов да наставимо да затварамо градске несанитарне депоније, да подигнемо проценат рециклаже како би се отпад користио као ресурс и како би се смањиле количине отпада које се одлажу на депонији.

Затворили смо стару депонију у Винчи, на којој се 40 година неправилно одлагао отпад са читаве територије Града Београда, а сада се на том месту налази модеран комплекс, где се отпад третира по свим савременим стандардима. У овом комплексу ове године је пуштено у рад ново постројење, које ће обезбеђивати топлотну енергију за више од 25.000 становника и електричну енергију из отпада за око 35.000 Београђана, што је пример примене циркуларне економије, односно коришћења отпада као ресурса.

У протекле четири године, само кроз конкурсе Министарства заштите животне средине, уклоњено је више од 1.000 дивљих депонија, на које су нам грађани указивали, као на проблем који им највише смета.

Данас се о заштити животне средине води рачуна више него икада пре. Дугачка је листа пројеката који су само у протекле четири годинe реализовани. Грађани су сведоци да данас готово да нема локалне самоуправе у Србији у којој се не реализује бар један еколошки пројекат. Зато, за разлику од самопрокламованих еколога који су без основа јаки на речима и веома предани у настојању да, под плаштом лажне бриге о животној средини узнемире и уплаше грађане, ова власт ће наставити да улаже и да бригу о екологији показује делима.