У складу са вредновањем педолошких ресурса у оквиру Одељења за природне ресурсе и вредности заштићених подручја Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, указала се потреба израде кровног Закона о земљишту као природном ресурсу који  би се односио на све секторске политике и интегралну заштиту земљишта.

Радна верзија нацрта Закона предлаже начин управљањa, уређењa, коришћењa и заштите земљишта, мере санације и рекултивације, инспекцијски надзор и друга питања од значаја за заштиту и очување земљишта као природног ресурса од националног интереса.

Обавеза доношења Закона проистиче из Устава Републике Србије и бројних међународних докумената чији је потписник Република Србија или је усклађивање у току, као што су Споразум о стабилизацији и придруживању Европској унији, Агенда 21, Конвенција о промени климе, Конвенција о биолошкој разноврсности и др.

Конвенција о спречавању дезертификације је основни међународни уговор о заштити земљишта који прописује и обавезује уређење заштите земљишта националним прописима.

Од докумената Европске уније основ за доношење овог закона утемељен је и у Бледском споразуму о заштити земљишта, Декларацији заштите земљишта Радне заједнице Подунавских регија, Измењеној верзији Европске повеље о заштити земљишта, 6. акционом програму Европске уније, Саопштењу Комисије Европском већу, Европском парламенту, Економском и социјалном одбору и Одбору регија о изради Стратегије заштите земљишта Европске уније.

У Европској унији до 2014. године  постоји девет националних закона који уређују ову област.

Општи став и замерка Европске комисије урађеним законима односи  се на то што ни један од усвојених закона нема интегрални приступ земљишту као природном ресурсу.

Вођени том чињеницом и указаним примедбама, настојали смо да у највећој могућој мери посматрамо земљиште кроз све секторске политике не улазећи у надлежност министарстава која су за своје потребе уређивале поједине области земљишта у оквирима делатности којима се баве. Идеја је да све те области буду повезане и усклађене.

У овој фази израде Закона, молимо све заинтересоване, нарочито научнике, колеге из струке, пољопривреднике и невладине организације да примедбе на предлог радне верзије нацрта Закона и конструктивне предлоге доставају на mail адресу Mila.Vicentijevic@mprrpp.gov.rs. Радна група ће са задовољством да прихвати све предложено што би могло да допринесе побољшању предложеног текста и постизања  циља Закона.

Део који се односи на казнене одредбе биће накнадно урађен.

Текст Предлога нацрта закона ће бити изложен на сајту 30 дана после чега ће се организовати јавна расправа о коначном предлогу Закона, о чему ће накнадно уследити обавештење.

Као координатор, захваљујем се свим члановима Посебне радне групе на изузетној ангажованости и стручној подршци која је тимски дала велики допринс у изради предложеног текста.

Нарочито захваљујем колегиници Мирјани Гуцић, проф. др Александру Ђорђевићу, Марину Крешићу, проф. др Милану Кнежевићу, др Драгану Чакмаку, Јадранки Његовановић, др Небојши Вељковићу, Ђорђу Комненову, Малиши Младеновићу и проф. др Ратку Кадовићу.

Такође захваљујем колегиницама Зорици Петровић и Розалији Томић из Новог Сада које су дале свој допринос раду Радне групе.

Посебну захвалност дугујем др Виктору Симончићу из Загреба који је несебичним ангажовањем стрпљиво, дневно учествовао и решавао многе дилеме и недоумице на које смо у раду наилазили.

Захваљујем и руководству нашег министарства, посебно др Срђану Белију, Милани Ракић, Александри Дошлић и министру др Милану Бачевићу без чијег разумевања и подршке  не бисмо могли, на овај начин, да реализујемо наш вишемесечни рад.

Мила Вићентијевић, координатор Пројекта

Предлог нацрта закона можете погледати овде.