Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите живонте средине мр Стана Божовић присуствовала је данас првом заседању Националног савета за развој туризма Републике Србије, којим је председавао министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић. Састанку су присуствовали представници министарстава, локалних самоуправа, агенција и јавних предузећа. На дневном реду били су одређивање циљева и задатака за развој туризма Републике Србије, као и формирање стручних тимова из надлежности. Државни секретар Стана Божовић је приликом обраћања предложила да се у Пословник рада Савета уврсти одредба о редовном одржавању састанака на свака три месеца.

''Како бисмо што квалитетније обавили задатке који нас чекају у будућности, а односе се на израду Стратегије развоја туризма за период 2015 – 2020. године и измене и допуне Закона о туризму, потребно је да рад овог савета заживи, а не да постоји само на папиру'', истакла је Божовић.

Заштићена подручја Републике Србије су региони богати природним и пејзажним вредностима, а самим тим и великим туристичким потенцијалом. Она представљају најлепше планине, обалне и мочварне пределе, које све више и више људи жели да открије током летовања.

„Треба истаћи и значај руралног развоја у контексту заштите и одрживог туризма у заштићеним подручјима. Сматрам да рад Националног савета за развој туризма, првенствено треба да се базира на презентацији активности и пројеката, који су у функцији промовисања културног наслеђа и традиционалног знања и да на тај начин допринесемо промоцији и популаризацији заштићених подручја Републике Србије“, нагласила је Божовић.

Божовић је истакла да оно што је јако значајно у функцији одрживог развоја, је опстанак малих сеоских газдинстава и фарми у Србији. Рурални туризам упрвао треба да помогне овом опстанку и не требамо заборавити, да развој руралне средине није могућ без локалног становништва. Јачање едукације и информисаности локалног становништва, која се баве туризмом и/или производњом хране у заштићеним подручјима, треба да допринесе успешном развоју одрживог туризма.

У Србији постоји пет националних паркова, паркова природе, заштићени предели, резервати и споменици природе, који заузимају свега 6% националне територије. Та су подручја најуочуванији и најистакнутији репрезенти биолошке разноврсности и дивљине, географских и геолошких знаменитости и лепоте природе наше зeмље.

„Поред све развијенијег бањског туризма у Србији, одрживи туризам у заштићеним подручјима представља шансу Србије, и у блиској је повезаности са одрживим коришћењем природних ресурса у оквиру система заштите природе, тачније његове улоге у смањењу сиромаштва на националном и локалном нивоу“, рекла је државни секретар Божовић.

Стари и традиционални занати, знање, вештине и производи, као и њихов резултат, представљају један од кључних делова националне културне баштине. Заштита старих заната више је од обичне културолошке потребе. Вредно природно и културно наслеђе, које је сачуванао у савременим условима може представљати велики потенцијал за развој, наравно само ако се његов концепт базира на поштовању принципа одрживости.