У Специјалном резервату природе Засавица обележено је Пројекат 10 година од успешног реинтродукције дабра у Србију у сарадњи Министарства за заштиту животне средине Републике Србије, Биолошког факултета у Београду и Специјалног резервата природе Засавица, а уз донацију Баварске невладине организације. у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине. У име Министарства пољопривреде и заштите животне средине скуп је поздравио помоћник министра Слободан Ердељан.

Европски дабар је са ових подручја ишчезао пре више од стотину година. Дабар је некада живео у Србији, у сливу Дунава, Мораве и Саве. Засавица је била његово омиљено станиште. Дабар је због прекомерног изловљавања ишчезао са Засавице вероватно пре стотинак година, а можда и касније.

Реинтродукција, која подразумева враћање угрожених биљних или животинских врста у њихова природна станишта са којих су ишчезли. Европски дабар, животиња која је са ових подруцја ишчезла пре више од стотину година, а од априла 2004. године је поново у бари Засавица, насељене су четири породице са тридесетак јединки те животње, чији је број у Мачви удвостручен.

„Као и пре десет година, тако и данас, Министарство подржава управљача СРП Засавица, Покрет горана Сремска Митровица, у напорима да се ова врста сачува и одржи на просторима резервата. Ове године је из средстава субвенција суфинансирана припрема и штампање књиге о резултатима мониторинга реинтродукције дабра, аутора доц др. Душка Ћировића, који је у име Биолошког факултета у Београду био носилац ових активности“, рекао је помоћник министра Ердељан.

Након презентовања монографије, споменик дабру су открили помоћник министра Слободан Ередељан, управник резервата Слободан Симић и доц др Душко Ћировић

Специјални резерват природе „Засавица“ стављен је под заштиту ради очувања природног водотока Засавице, карактеристичног за равничарске пределе и влажних станишта који се одликују значајном разноврсношћу врста, природних реткости и то: бели и жути локвањ, језичасти љутић, подунавски мрмољак, шумска жаба, барска корњача, чиков, гавчица, бела сеница, чапљица, а посебно Умбра крамери чије је то једино станиште у земљи.