Степски соко је, кажу орнитолози, једна од ретких врста птица којој бројност свуда око нас расте,док у Србији незадрживо опада. У Друштву за заштиту и проучавање птица Србије изразили су забринутост због оваквог стања, посебно из разлога што су у протеклих седам година предузели опсежне мере заштите и на више начина помогли овој реткој птици грабљивици, строго заштићеној врсти у Србији. У томе им је све време помагало ЈП „Електромрежа Србије“. Наиме, на стубовима високонапонских далековода налази се већина гнезда ове врсте коју орнитолози знају код нас, те је ово предузеће, које се бави преносом електричне енергије и одржавањем система преноса струје високог напона, добило и посебну улогу и одговорност у заштити природе.

Маја Адамовић, директор Погона преноса „Нови Сад“ који припада ЈП „Електромрежа Србије“ каже да су ту своју одговорност веома озбиљно схватили и да су из тог разлога још 2007. године са Друштвом потписали споразум о заштити ове врсте, који је ове године обновљен. „По споразуму који је потписан, ЈП „Електромрежа Србије“ помоћиће својим људством и техником орнитолозима да се на далеководне стубове у Србији, где се углавном ова ретка птица гнезди, постави 30 металних кутија намењених за гнежђење степских соколова“, каже Адамовићева. „Осим едукације и оспособљавања наших радника који непосредно одржавају далеководе да штите строго заштићене птице, наше предузеће жели да учини све што може да се степском соколу помогне на исти начин на који су то урадиле наше колеге из сличних компанија у Словачкој, Мађарској, Аустрији и Румунији. Кутије које ће бити постављене су направљене тако да помажу соколовима, а истровремено не ометају процес преноса електричне енергије“, наглашава Адамовићева. Зашто је једна тако ретка птица одабрала да проводи живот међу опасним жицама? Орнитолог из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Драженко Рајковић објашњава да је то што степски соко живи на стубовима високог напона релативно нова појава. “Шумарци и усамљена стабла су углавном посечени. Степски соко више нема тако сигурних места за гнежђење, које иначе ни не гради сам него отима од других врста пре свега од сиве вране и гаврана који су редовне гнездарице далеководних стубова. Како у Војводини (где се гнезде скоро сви наши степски соколови) још увек има хране за ову врсту, али не и довољно места за гнежђење, преостаје му само живот у „гвозденој шуми“, каже Рајковић. „Нешто друго му више смета. То су непосредна прогањања, убијања, рушења гнезда, крађа младих и јаја од стране оних којима соколови сметају и који посебно воле оно што степски соко често једе: домаће голубове. Посла за стручне службе, полицију и правосуђе има на претек, а има и шта да се штити: једна од најређих наших строго заштићених птица. Једно од могућих решења је и трајна забрана такмичења голубова, јер је због илегалних активности остало свега 12-17 парова у Србији од некадашњих преко 50, колиоко је избројано 2007. Године. Сваки је драгоцен.“, каже Рајковић -координатор програма заштите степског сокола у Србији који је финансирала британска фондација Рафорд. Прве две кутије постављене су на високонапонске стубове почетком јуна ове године, а орнитолози се надају да ће свих 30, које су направљене, поставити до краја 2014. године. Након тога следи праћење процеса усељавања и гнежђења, али и велика акција свих који могу помоћи да се ова ретка птица повуче са ивице амбиса нестајања из Србије, на којој се већ годинама налази.  Орнитолози истичу да су металне кутије идеално решење које привлачи ову врсту, јер су одмах након постављања спремне да прихвате гнездеће парове, те из разлога трајности и отпорнисти на временске неприлике, кише и јаки ветрови, због којих веома често страдају младунци степских соколова. Из тог разлога се надају да ће, како то показују и међународна искуства, металне кутије бити прихваћене већ прве наредне гнездеће сезоне, и да ће се у њима безбедно гнездити једна од наших најређих птица. Степски соко (Falco cherrug) je строго заштићена врста птице у Србији, класификована на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе као угрожена  - ЕN (Еndangered). На основу Закона о заштити природе, забрањени су сви облици угрожавања и уништавања ове врсте, њених легала, гнезда и станишта, а предвиђена максимална казна за угрожавање и уништавање стеопског сокола износи 400.000 динара.