Поглавље 27: Животна средина и климатске промене - Изазов и прилика Србије за одрживи развој -
У организацији Министарства пољопривреде и заштите животне средине и Преговарачке групе за поглавље 27, данас је у сали ЕУ инфо центра одржана конфереција посвећена представљању досадашњег напретка и будућих корака у преговорима о Поглављу 27 – Живтна средина и климатске промене. На конференцији су говорили државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић и бивши министар животне средине Литваније и менаџер пројекта подршке Преговарачкој групи за Поглавље 27 ''ЕНВАП''Арунас Кундротас.
После успешно спроведеног експланаторног и билатералног скрининга, ПГ 27 израдила је и доставила Влади документ који даје статус и планове транспозиције и имплементације за поглавље 27. Тај пост скриниг документ усвојен од стране Владе и послат Европској Комисији (ЕК) у септембру прошле године.
„До пре само две године, животна средина је била изразито проблематично поглавље, означено црвеном бојом. У марту месецу ове године, уз подршку међународних и домаћих експерата, добили смо информације од ЕК да се препоручује отварање поглавља без почетних мерила“ рекла је државни секретар Стана Божовић и додала да Србија тачно зна колико ће процес преговора и усаглашавања са ЕУ законодавством да кошта, на који начин ће се финансирати и колико подршку може да очекује од ЕУ на том путу.
Учесиници конфереције усагласили су се да Србији на путу приступања ЕУ очекује бројни изазови као што су изградња и успостављање 27 регионалних система за управљање отпадом, 100% скупљање отпада, рециклирање половине свог отпада, искоришћење отпада у енергетици или даљој производни, затварање и санација свих сметлишта и диљих депонија, као безбедно уклањање и збрињавање опасног отпада.
„До 2028. године Србија планира достизање директиве о депонијама, када ће сваки од 2,5 милиона тона отпада које произведемо годишње завршити на санитарним депонијама, док до 2030. планира се достизање оквирне директиве о отпаду, када ћемо рециклирати половину уместо досадашњих 5% отпада“, додала је Божовић. За потребе достизања ове две директиве Србији је потребно око 1 милијарда евра, док је процена трошкова за достизање стандарда у области водоснадбевања и пречишћавања отпадних вода је скоро 7 милијарди евра. Србија планира да достигне и ове стандарде до 2041. године, нагласила је Божовић.
“Имајући у виду да је Литванија, током мог министарског мандата, у року од само годину дана, отворила и затворилa преговарачко поглавље 27, морам нагласити да то нису једноставни преговори, а да је успех тих преговора зависио од наше добре припремљености. На добром смо путу да и Србија буде комплетно припремљена за сам процес преговора и да настави са усаглашавањем законодавства и припремом потребних стратешких документа“ рекао је Арунас Кундротас, бивши министар животне средине Литваније и додао да Србија мора да настави са припремама за ово поглавље кроз наставак реформе начина финасирања инфраструкутре и пројеката у области животне средине.
„Имамо јасну визију, тачно знамо шта је неопходно урадити, када и како. У томе нам пуно помажу искуства и препоруке ЕУ, и њихова финасијска подршка. Наша обавеза је да до тада изградимо неопходне капацитете и припремили пројекте са којима ћемо бити у могућности да користимо расположива средства ЕУ и подижемо стандард живота наших суграђана“ закључила је државни секретар Стана Божовић.