У јеку јесење сезоне пољопривредних радова у Србији актуелно је уклањање остатака стрног жита или кукурузовине на њивама, због чега Министарство заштите животне средине још једном упозорава на велику штетност и погубне последице паљења стрњике на њивама, и подсећа на неопходност примене ефикасних, корисних и сигурних метода заоравања жетвених остатака.

Подсећамо да лоша пракса паљења стрњике као застарелог начина уклањања жетвених остатака представља велики ризик по живот и здравље грађана и имовину, наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи. Овако уклањање стрњике законом је забрањено и квалификује се као кривично дело, а за починиоце су превиђене високе новчане казне.

Штете намерних паљења усева су вишеструке. Паљењем стрњике наноси се штета у пољопривреди, јер се високим температурама пожара уништавају корисни микроорганизми у горњим слојевима земљишта и смањује његова плодност, а такође се смањује садржај хумуса у земљишту и уништава целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем. Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори, зависно о садржају хумуса у земљишту и до 3 тоне хумуса по хектару, а за стварање 1 cm хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око 6 kg азота по тони сламе.

Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину уништавајући читаве екосистеме, угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, девастирајући заштићена подручја.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен диоксида који је у највећој мери узрочник ефекта стаклене баште утиче на климатске промене, због којих су све чешће екстремне временске непогоде, које неповољно утичу на пољопривредну делатност. С друге стране, трендови више просечне температуре ваздуха утичу и на већи ризик од пожара, који постају све деструктивнији.

Паљење стрњике које се још увек примењује у Србији као недозвољен начин уклањања жетвених остатака са њива, представља висок безбедносни ризик и носи вишеструке штетне последице, због чега Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, и Министарство унутрашњих послова, уз подршку Глобалног фонда за животну средину – ГЕФ и Програма Уједињених нација за развој – УНДП, реализују кампању широм Србије са апелом да се НЕ ПАЛИ СТРЊИКА.

Преузми промотивни видео-клип кампање на: /ne-pali-strnjiku/