Данашњим обележавањем 17. јуна, Светског дана борбе против дезертификације и суше у Централној згради Универзитета у Новом Саду, Министарство заштите животне средине заједно са партнерима и учесницима још једном је указало да је природа немилосрдна у одговору на последице деловања човека, а да погубне последице дезертификације и деградације земљишта уз смањење биолошке разноврсности захтевају широку заједничку акцију.

Србија, иако нема изражен процес дезертификације као неке афричке или далекоисточне земље, суочава се последњих деценија са свим облицима деградације земљишта. Забележено повећање просечне годишње температуре ваздуха за 1,2 степена, и прогноза да ће до краја века порасти за 4,2 до 4,5 степени, упозорава на промену климе у Србији са свим негативним последицама. Како је министар заштите животне средине Горан Триван указао, Србија је једно од подручја на Планети које ће бити најизложеније последицама климатских промена, што подразумева појаву претераних суша, а истовремено појаву обилнијих и неправилно сконцентрисаних падавина које прате бујичне поплаве, и значајнија ерозија земљишта. Како је нагласио, земљиште је прворазредни природни ресурс који је највише изложен деградацији услед деловања човека, и зато је очување и заштита земљишта од девастирајућих процеса једно од најзначајних питања у заштити животне средине.

Србија као земља потписница Конвенције о борби против дезертификације, предузима мере за спречавање исушивања и деградације земљишта, међу којима је као значајан практични допринос доношење Закона о климатским променама који ће ову област ускладити са свим другим секторским политикама, рекао је Триван. У спречавању даље деградације земљишта, Србија ће применити неколико најзначајнијих мера, међу којима је на првом месту пошумљавање, указао је. „Сачувајмо своје земљиште тако што ћемо пошумити, сачувајмо своје воде, сачувајмо земљиште од ерозије и свега осталог што га деградира“, рекао је министар истичући да ће Министарство и даље наставити да додељује средства из Зеленог фонда локалним самоуправама за пошумљавање.

Проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, истакао је да су шуме најбоље средство за превенцију и ублажавање последица климатских промена, али да се у Србији недовољно интензивно пошумљава. Он је рекао да је и просторнопланским документима предвиђено да Србија повећа проценат пошумљености са садашњих око 31 посто на 42 посто, а да је недопустиво да АП Војводина  има још увек око 6,2 посто територије под шумом, иако је планирано да се она повећа на око 12 посто. Упркос залагањима надлежних предузећа и предузетим мерама, мора се радити брже, нагласио је Ристић, јер пошумљавање није само себи циљ, већ успостављање стабилних шумских екосистема. Он је истакао да је због присутних девастирајућих процеса у Србији неопходно ставити под строгу контролу подручја која су у режиму заштите.

Деградација земљишта и смањење билошке разноврсности које прати тај процес су глобално питање са којим се суочавају бројне земље, и зато морају се тражити заједнички одговори на ове изазове и предузимати заједничке акције, указао је у свом обраћању на скупу амбасадор Арапске Републике Египат у Републици Србији Амр Алгувејли.  Он је истакао да планови у развијању сарадње Србије и Египта у области заштите животне средине, као и Меморандум о разумевању између две земље у овој области који је у припреми, подразумеваће мере у борби против дезертификације у међународним оквирима.

Уједињене нације установиле су 17. јун као Светски дан борбе против дезертификације и суше како би овај проблем ставиле у фокус међународног деловања и заједничких глобалних напора. Међународна конвенција о борби против дезертификације, заједно са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и Оквирном конвенцијом УН о климатским променама представљају кључне међународне платформе за заустављање тренда глобалне деградације животне средине и природе.

[video mp4="/sites/default/files/video/Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše 17 jun NS.mp4"]