Министарство заштите животне средине, поводом обележавања 17. јуна, Светског дана борбе против дезертификације и суше, и ове године ставља у фокус јавности борбу против ових појава које у великој мери деградирају земљиште, природне ресурсе и угрожавају биодиверзитет. Овај значајан еколошки датум установиле су Уједињене нације како би указале на неопходност заједничког глобалног одговора на деструктивне последице процеса дезертификације и суше које су на делу широм света.

Србија, као земља посвећена међународним иницијативама за заштиту животне средине, природе и њених ресурса, од 2007. године потписница је „Конвенције Уједињених нација o борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијoм, посебно у Африци“ (у даљем тексту: Конвенција), и у континуитету реализује активности, како би плодно земљиште као необновљив ресурс очували и за будуће генерације.

Дезертификација земљишта са којом се суочавају скоро све земље света, подразумева деградацију земљишта са смањењем, односно губитком биолошке и економске продуктивности. Узроци дезертификације земљишта су бројни, али углавном су последица људских активности, као што су промена намене коришћења земљишта, неконтролисана сеча шума, неконтролисана урбанизација, неадекватни третман обрадивог земљишта, а непосредни узрок су и климатске промене, различите форме ерозије земљишта, поплаве... Процеси деградације земљишта манифестују се на различите начине, од смањења приноса усева, до смањења продуктивности екосистема и губитка биодиверзитета.

Препознајући значај и неопходност очувања земљишта као најдрагоценијег ресурса, а сходно својим међународним обавезама, Министарство је започело израду Нацрта националног акционог програма за борбу против дезертификације и деградације земљишта и ублажавања последица суша. Овим документом биће утврђене практичне мере неопходне за борбу против дезертификације, као и неопходне улоге и активности владе, локалних заједница и корисника земљишта, и расположиви потребни ресурси.

Министарство је, на основу приступања програму „Неутралност деградације земљишта“ (Land Degradation Neutrality – LDN), формирало мултисекторску радну групу, и у фебруару 2020. године Секретаријату Конвенције доставило „Извештај о примењеној методологији и идентификацији циљева за успостављање неутралности деградације земљишта у Републици Србијиˮ. Такође, Министарство је реализовало, и Секретаријату Конвенције у априлу 2020. године упутило документ „Иницијатива за сушу, Република Србија - Препоруке за израду Националног плана за сушу“, као основ за даљу борбу против суше и њених последица, које су од 2000. године нашој земљи причиниле више од пет милијарди евра штете.

Овогодишње обележавање Светског дана борбе против дезертификације и суше Уједињене нације посветиле су утицају пораста светске производње и широке потрошње на земљиште. Како се истиче, данас је више од две милијарде хектара некадашњег плодног земљишта деградирано, а преко 70 посто природних екосистема измењено. Раст светске популације, све већи обим производње сточне хране и производње јефтине брзо потрошне одеће имају велики негативни утицај на земљиште, али и на стање екосистема и биодиверзитета.  Процењује се да ће до 2030. године за производњу хране бити одвојено додатних 300 милиона хектара земљишта, док ће 35 посто више плодног земљишта бити коришћено за потребе модне индустрије. Овакав тренд утицаће и на климатске промене, с обзиром да четвртина емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) долази од пољопривреде, шумарства и других видова коришћења земљишта, док производња одеће и обуће узрокује осам посто емисије ГХГ, са проценом да је могуће да до 2050 године овај проценат нарасте и до 50 посто.

Министарство овогодишњом манифестацијом придружује се позиву Уједињених нација да својим свакодневним личним изборима, променом навика у исхрани, одевању и животом у хармонији с природом, допринесемо очувању и обнављању земљишта, очувању биодиверзитета и ублажавању последица климатских промена.

„Конвенцију Уједињених нација o борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификациојм, посебно у Африци“ која  је усвојена 17. јуна 1994. године у Паризу до сада је ратификовало 197 земаља, од чега је преко 140 земаља погођено процесом дезертификације/деградације земљишта. Светски дан борбе против дезертификације и суше (Desertification and Drought Day) који промовише циљеве Конвенције сваке године посвећен је другој теми, а ове године слоган Food.Feed.Fibre. указује на утицај призводње хране и модне индустрије на земљиште. Идеја је потекла од господина Ирфана Мисварија који је указао на утицај модне индустрије на земљиште и воду у индонежанској провинцији Западна Јава. У овој области која се током сушне сезоне претвара у сушно подручје, у узгоју памука преко стотину текстилних и модних компанија искористи преко 2500 литара воде за производњу једне мајице.