На последњем заседању Сталног комитета, уз Нови Сад, акредитовано је још шест европских градова у Француској, Швајцарској, Пољској и Белгији.

Потпредседница Владе и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истиче да је ово значајно признање Новом Саду и потврда да је у том граду постигнута равнотежа између урбаног развоја и заштите влажних подручја.

„Поносна сам што је Нови Сад један од првих градова у овом делу Европе који је посвећеношћу и бригом о природним добрима на својој територији, успео да стекне титулу Град влажних подручја. Реч је о признању на светском нивоу за изузетан пример балансираног развоја града, без нарушавања здраве и чисте животне средине. Нови Сад је препознао значај влажних подручја за заштиту природе и прилагођавање на климатске промене и на адекватан начин је штитио та подручја и зато је добар пример одрживог урбаног развоја, кључног за унапређење квалитета живота грађана, што и јесте наш главни циљ“, рекла је Вујовић.

Влажна подручја се налазе под изузетним притиском природних и антропогених промена, а посебно она која се налазе унутар или у близини урбаних средина. Поред значаја која носе као центри биодиверзитета, ова станишта ублажавају утицај климатских промена и служе као природни пречистачи који помажу унапређењу квалитета воде.

Рамсарска конвенција, чији је потписник и Република Србија, први пут уводи акредитацију Град влажних подручја (Wetland City Acreditation) 2015. године. До сада су признања додељена у 2018., 2022. и 2025. години, за укупно 74 града широм света, од чега је 14 евопских градова, међу којима је и Нови Сад.

На територији Србије је 11 подручја, на површини од укупно 120.000 хектара, уписано на листу Рамсарских подручја: Обедска бара, Лудашко језеро, Стари Бегеј – Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље, Засавица, Лабудово окно, Ковиљскo-петроварадински рит, Власина, Пештерско поље и Ђердап. Прво прекогранично Рамсарско подручје између Србије и Румуније, Парк природе Гвоздена врата-Ђердап, проглашено је 2023. године.