Министар заштите животне средине Горан Триван изјавио је да се управљање отпадом у развијеном свету подразумева и да доноси новац, али да у Србији то још није случај. На конференцији "Зелена економија и системско управљање отпадом у Србији" он је истакао да Србија још није направила свих 26 планираних регионалних депонија и да се ради на потпуном уређивању 17 депонија, које на насавременији начин решавају одлагање комуналног отпада.

"Локалне самоуправе, које су до скоро одбијале да се на њиховој територији нађу регионалне депоније, сада их желе, јер су схватиле да управљање таквом депонијом не само да чува животну средину, него је и уносан посао који доноси новац", нагласио је министар Триван.

Према његовим речима, модел за остатак земље може бити начин на који је Београд спровео управљање отпадом, кроз јавно-приватно партнерство о чему је данас потписан концесиони уговор са француско-јапанским конзорцијумом "Суез-Иточу". Министар Триван је прецизирао да ће у надлежности Београда остати отпад као ресурс, а да ће третман отпада бити урађен по најновијим чистим технологијама, рециклажом и спаљивањем нерециклабилног отпада за производњу енергије.

Он је додао и да ће министарство разматрати важећу Стратегију управљања отпадом, како би се видело да ли је потребна нека измена ради прилагођавања тренутним условима пословања привреде.

Министар Триван је, такође, нагласио да је у Србији привреда највећи загађивач, али да истовремено и највише инвестира у заштиту животне средине.