Министарство за заштиту животне средине, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Стална конференција градова  организовали су данас скуп „Дијалог о животној средини и локалном развоју - Планирање и приоритизација пројеката на локалном нивоу“.

Циљ скупа је био да се локалне самоуправе упознају са приоритетима Министарства заштите животне средине и да се кроз реформски процес који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе пружи подршка општинама и градовима како би могле да дају свој пун допринос испуњавању обавеза у процесу приступања Србије Европској унији, као и да унапреде своје услуге које пружају грађанима у области жаштите животне средине.

Министар Триван, истакавши да је питање животне средине, питање будућности наше земље, рекао је да сви морамо заједно радити на решавању тих питања. „Ово што се дешава у Србији протеклих година у области животне средине, није добро, морамо мислити на сутра, на бољи живот наше деце. Морамо говорити о нашој води, храни и ваздуху. Министарство заштите животне средине и доносиоци одлука у свим општинама и градовима морају заједно радити  на мењању тренутног стања, које је алармантно“.

„Национални циљеви постоје у овој области, а кључно је да се договоримо како ћемо их спровести. Приоритети су отпадне воде, комунални отпад, ремедијација земљишта и пошумљавање. Важно је суочити се са свим потешкоћама и преузети иницијативу“, истакао је министар.

"У прераду отпадних вода у наредних 25-30 година по проценама којима расплажемо морамо да уложимо између четири и по и пет милијарди евра", изјавио је Триван. Како је навео, тих пет милијарди евра потребно је уложити за изградњу 300 постројења за прераду отпадних вода, док их Србија у овом тренутку има само 18.

Из ЕУ фондова, Србија може да обезбеди 43 одсто новца који јој је потребан за испуњавање приоритета који су постављени испред Министарства које он води, те да ће остатак новца Србија морати да обезбеди из буџета и кредита, а да највећи потенцијал види у јавно-приватним партнерствима попут депоније "Винча", каже Триван

„Животна средина је питање кулутре. Потребно је стати безакоњу и грађане убедити да пријаве непримерено понашање у овој области, обезбедити камерама критичне локације и повећати инспекције. Грађанима мора да буде јасна слика тренутног стања животне средине, да би сви могли да се бавимо овим проблемима. Од пресудног значаја је да нам земљиште буде чисто да би нам храна била здрава“.

Веома је важно, додао је министар, да се зелени новац  троши наменски.“ Тренутно многе локалне самоуправе тај новац не троше наменски или га уопште не троше. Закон важи за све -наменско трошење пара. То што се до сад издвајало није довољно. Чека нас пуно посла, неопходно је да свака локална самоуправа има човека који ће се бавити питањем заштите животне средине“.

„Да би све могло да фунционише неопходни су пројекти. Без пројеката нема ни финансирања.  Министарство пружа подршку свима који имају недостатак капацитета. Неопходна нам је добра комуникација са локалним самоуправама како би знали на који начин можемо да помогнемо“, истакао је министар Триван.

„Ако сви заједно радимо на решавању ових питања, Србија може за 10 година да буде потпуно друга земља, само је потребно да мењамо свет у свом окружењу, што ће сигурно довести до добрих резултата у области заштите животне средине који су нам неопходни“.

Министар Ружић, истакавши велики значај ове теме, рекао је, да је заштита животне средине један од кључних циљева које желимо да достигнемо. „Морамо јасно дефинисати обавезе и потенцијале у свим јединицама локалне самоуправе. Само јака управа може да подржи нови концепт развоја.  Морамо испунити све законске предуслове и морамо бити свесни да је сасвим погрешно размишљати да улагање у заштиту животне средине оптерећује буџет. Изузетно је важно да када размишљамо о будућности оставимо мали део за пројекте заштите животне средине. Улагање у те пројекте утиче на одрживи развој“.

„Циљ којем тежимо је да се 50% комуналног отпада искористи, што преставља велику развојну шансу. Грађевински отпад представља велики ресурс  за разне инфраструктурне пројекте. Важан је системски приступ и поседовање визије.  Стратегија ЕУ ка Зеленој екологији отвориће нова радна места“, нагласио је министар Ружић.

Он је додао, да је доказ напредка у области животне средине и то што после 15 година имамо ресурно министарство које се бави овом проблематиком.

Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, истакла је да питање животне средине није питање само за Србију већ за цео регион и Европу.

Нагласила је да морамо врло озбиљно ући у расправу неколико кључних питања као што су отпадне воде, нелегалне депоније,  неискоришћавање отпада, контаминација земљишта и енергетска ефикасност.

Према њеним речима, да би пројекти са ЕУ били спроведени за мање од три године, неопходно је да се убрза добијање дозвола, потврда, лиценци које обезбеђују локалне власти, јер у пракси оне одузимају много времена.

„Сарадња са цивилним друштвом на локалу је веома важна, јер они нуде капацитете, као и сарадња са медијима како би јавност била упућена о томе шта радите“, поручила је г-ђа Мишчевић свим представницима локалних самоуправа.