Министар заштите животне средине, Горан Триван данас је учествовао на конференцији “На путу ка ЕУ и здравој животној средини“, коју организује Центар за европске политике (CEP).

Министар Триван је на самом почетку истакао значај сарадње са невладиним сектором, похваливши истраживање Центра за европске политике и других невладиних организација које су учествовале у његовој изради.

„Зелено је изнад сваке партијске боје, а екологија је питање свих грађана“, рекао је Триван и за сутра најавио конференцију са представницима свих општина и градова у Србији. “Ако не финансирате израду пројеката на локалу, нећете имати могућности за финансирање њихове реализације, а кључни задатак је израда пројеката. Ако данас кренемо, требаће нам 3 године за реализацију пројеката“, нагласио је министар.

„Данас ЈЛС морају да у буџетима за 2018. годину испланирају средства за пројектну документацију којом ће конкурисати за повлачење средстава. 0,2% БДП Србије, колико се издваја за екологију је премало“, нагласио је министар Триван.

Такође је истакао да сва средства која се прикупљају од зелених накнада морају ући у буџете министарства и органа задужених за животну средину на локалу. „Зелене паре морају имати зелене намене“.

Министар је додао да нам ЕУ мора више помоћи у области заштите животне средине и да нам омогући мекши приступ фондовима којима се приступа касније.

„Без учешћа невладиног сектора нема ништа од тога. Синергија са НВО мора постојати исто као и са медијима. Наш циљ је да што више људи буде укључено у причу о заштити животне средине“.

Сем Фабризи, шеф делегације ЕУ у Србији истакао је да је поновна  операционализација и успостављање Зеленог фонда у његовом пуном капацитету изузетно значајно. Он се нада да ће се зелени новац заиста користити за намене и питања у животној средини. Такође је, истакао да ИПА механизам стоји на располагању за финансирање пројеката у  овој области и да би волео да има више новца за пројекте у заштити животне средине. На крају се дотакао климатских промена и истакао да је ЕУ изузетно задовољна јер је Србија међу првим земљама у свету и прва земља у региону ратификовала Париски споразум и усвојила своје Националне обавезујуће циљеве у погледу ремисије СО2 гасова. Похвалио је и улогу НВО и сарадњу са њима.

Тања Мишевић, шеф преговарачког тима Србије за приступање ЕУ рекла је да је поглавље 27 једно од објашњења зашто су  Србији потребне европске интеграције.

„Увек ми је драго кад са НВО разговарамо о екологији. Када је реч о преговарачкој позицији за поглавље 27 ми смо на пола пута. Направити добру почетну позицију за ово поглавље  је изузетно важан посао. Наш план је да се добро припремимо за отварање овог поглавља, али и да га брзо затворимо“, рекла је г-ђа Мишевић, истичући да нема поглавља у којем се може лепше објаснити корист од прихватања стандарда ЕУ по грађане као што је то поглавље 27. У том смислу је изузетно значајна комуникација где су медији кључни фактор.

Радослав Сретеновић, председник ДРИ, истакао је да је у својим налазима ДРИ установио бројне неправилности и да су средства намењена заштити животне средине  коришћена без правног основа и супротно уставној намени, да поједине локалне самоуправе нису новац користиле наменски за заштиту животне средине, да нису усвојиле програме, нити формирале локалне буџетске зелене фондове.

ДРИ је сходно својим надлежностима дала препоруке како уредити ову област и како ускладити закон о буџетском систему и закон о заштити животне средине.