Министар заштите животне средине Горан Триван обратио се синоћ новинарима, када је представио најзначајније резултате у протеклом трогодишњем раду Министарствa и назначио главне изазове који предстоје у овој области.

Триван је указао да је Министарство постигло изузетне помаке у заштити животне средине, уз подршку и помоћ представника цивилног друштва и медија, који су допринели да екологија као тема коначно добије право грађанства.

Стање животне средине у Србији је тешко, оценио је Триван. После година тактизирања и ћутања, отворене су ове теме и трасирани путеви ка коначним решењима, рекао је. Указао је да ће остварене резултате најбоље вредновати они који разумеју шта је заштита животне средине, и колико дубоко понире у интересе људи.

Министар је указао да су покренута бројна питања заштите животне средине и  издвојио сектор отпада и отпадних вода као најзначајнији, са постигнутим кључним резултатима. Завршена је изградња Регионалног центра у Суботици по најмодернијим стандардима, Централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу што је створило услове за ремедијацију Великог Бачког канала, и у току је изградња Централног постројења за пречишћавање отпадних вода Лесковац. Сагледавајући стратешки значај пројектно-техничке документације за отварање инвестиција у заштити животне средине, Министарство је припремило преко 40 пројеката у овој области који данас чекају инвеститоре, навео је, и нагласио да је значај ових пројеката тим већи, што су улагања у регионалне центре за управљање отпадом и постројења за пречишћавање отпадних вода истовремено велике инвестиције које су један од извора подизања БДП-а.

Отворили смо питање нелегалног одлагања опасног отпада,  и по први пут израдили катастар историјског отпада, финансирали затварање несанитарних депонија у четири општине, као и израду пројеката за санацију и ремедијацију несанитарних депонија за 23 јединицe локалне самоуправе.

Министарство је уз највише оцене из ЕУ и годину дана пре рока завршило Преговарачку позицију за Поглавље 27. Документ је урађен тако да омогућује  Србији да буде једина земља која ће без услова отварити Поглавље 27, нагласио је министар..

Указао је и на  кључне  помаке у решавању других значајних питања у заштити животне средине – у побољшању финансирања, заштити природе, међународним активностима, квалитету ваздуха... Повећано је издвајање буџетских средстава намењених екологији, повећана наплата еколошких накнада и такси, и истовремено повећан подстицај за рад рециклера, уведене субвенције за електрична и хибридна возила, смањено коришћење пластичних кеса за за 80 посто и пошумљено преко 300 ha површине у Србији.

Свега тога не би било да Србија није изванредно стабилизовала свој буџет, и тиме отворила врата развоју.

Већ у првој години рада Министарства повећан је број заштићених подручја и површине територије Србије под заштитом и проглашен први геопарк у Србији, која се позиционирала у заштити животне средине и природе и у међународним оквирима, и била изабрана за потпредседника Скупштине УН за животну средину УНЕА-5, и потпредседника 26. заседања Конференције држава чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (COP 26).

Остварене резултате могу најбоље проценити они који разумеју шта је заштита животне средине, и колико дубоко понире у интересе људи, истакао је министар. Пун значај и ефекте резултата у области заштите животне средине појаснили су са стручног становишта проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду и проф. др Илија Брчевски са Хемијског факултета Универзитета у Београду. Како је др Ристић нагласио, Министарство је имало велику улогу у сензибилисању јавности по питањима заштите животне средине, оно је једино које је у расправи о негативним ефектима МХЕ имало разумевања и за грађане, и за стручњаке, и за институције.

По речима професора Брческог, била је потребна енормна борба и снага личности да се поднесе притисак интересних група, након што је, по први пут у Србији, покренуто питање нелегалног одлагања опасног отпада, који деценијама трује нашу животну средину.

Триван је оценио да је у области законодавства требало учинити више, и да је то један од првенствених будућих задатака у заштити животне средине.

Како је навео Триван, јавности је познат његов и став министарства да је изградња деривационих МХЕ у заштићеним подручјима недопустива.

Триван је закључио да је протекли трогодишњи рад Министарства заштите животне средине јасно указао на изузетан значај ове области, али и неопходност да се прошири надлежност министарства, и истовремено укључе сва министарстава у реализацију ових политика, како би се постигао друштвени консензус у борби за здравију и чистију Србију.

Изражавајући захвалност запосленима у Министарству, свим органима и иниституцијама које су помагале на том, готово донкихотовском путу, и невладиним организацијама и медијима као драгоценом партнеру у јачању свести најшире јавности, министар Триван  је пожелео будућој министарки пуно успеха и среће у раду.

 „Екологија је свакако дошла на дневни ред, и она не може више бити у запећку. Успели смо да отворимо све теме, јер је основно грађанско право да свако од нас живи у здравој животној средини, и да зна све о томе“, истакао  је министар. „Била ми је част да будем на челу Министарства које сматрам најзначајнијим за моју земљу и за моју и вашу децу“, додао је. „Немам дилему колики смо напредак направили, јер Србија се мора волети на начин како ми то радимо, на практични начин. Земља се воли тако што радите да она буде боља, и то уништавање мора већ једном престати“, рекао је, закључујући да је то само почетак стварања чистије и здравије Србије.