Министар пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић у уводном обраћању на трећој седници Националног савета за климатске промене изјавила је да је израђен нацрт Закона о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у оквиру ИПА пројекта из 2012. године, чији је циљ увођење обавезе мониторинга и извештавања о емисијама гасова са ефектом стаклене баште из индустријских постројења. Овај Закон први је закон у области климатских промена, чиме почиње да се законски уређује област, док је усвајање закона планирано за 2016. годину.

Она је, отварајући седницу, навела да је циљ тог скупа анализа активности и постигнутих резултата у 2015. години у области климатских промена, као и консултације по питању планова за 2016. годину.

 “Тежња је да се унапреди рад у области климатских промена и учини још транспарентнијим и ефикаснијим и креира на начин да испуни потребе, са аспекта захтева међународне заједнице, процеса хармонизације националног са ЕУ законодавством, али и одрживог и конкурентног развоја привреде у Републици Србији“, рекла је Богосављевић Бошковић.

Министар Богосављевић Бошковић је истакла да су израђени Први двогодишњи ажуриран извештај и Друга национална комуникација обавеза Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе, додајући да они представљају обавезу према међународној заједници, али такође и обавезу према нама самима. Богосављевић Бошковић је навела да ова документа дају пресек стања по питању емисија гасова са ефектом стаклене баште, очекивани тренд емисија у периоду до 2020 и 2030. године, али и опције смањења истих како би се Србија придружила путу развоја са смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, што је све више захтев међународне заједнице и услов конкурентности привреде, посебно након Конференције у Паризу.

„Препознајући значај утицаја промена климе и правовременог прилагођавања на измењене климатске услове за национални развој, Министарство је, у сарадњи са представницима Универзитета у Београду и Новом Саду, израдило публикацију: Загревање усева – како одговорити?, која даје приказ стања по питању утицаја промене климе на српску пољопривреду. Овај документ израђен је како би смањили потенцијалне губитке и штете у пољопривреди узроковане променама климе. Публикација указује на чињеницу да повећање температуре и већа учесталост екстремних временских догађаја може довести до смањења приноса и повећања међугодишњих флуктуација у приносима, уколико се на време не предузму адекватне мере прилагођавања“, нагласила је министар и додала  је на основу ове публикације урађена детаљна анализа потреба, трошкова и добити од адаптације на измењене климатске услове за секторе пољопривреде, водни ресурси и водопривреда, шумарство и биодиверзитет.

Министар је подсетила да је Србија израдила намераване национално утврђене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и доставила их Конвенцији као прва држава региона и међу првих 10 држава у свету.

„Споразум из Париза“ свакако треба да буде једна од смерница даљег развоја и наше привреде, а шта он конкретно садржи и који су му циљеви предмет је прве тачке предложеног дневног реда за данашњу седницу. У циљу представљања истог, као и осталих активности и докумената које сам поменула позивам вас да се изјаснимо по питању предложеног дневног реда“, закључила је министар Богосављевић Бошковић.