22. април је Дан планете Земље, који су Уједињене Нације прогласиле глобалним датумом како би људској цивилизацији упутиле опомену да мора да промени однос према нашој планети коју систематски уништава угрожавајући и свој опстанак. Овогодишња тема су климатске промене, као једaн од највећих изазова човечанства. To je и позив на покретање глобалне акције, изналажења креативних и иновативних решења која не загађују планету, преласка на циркуларну економију, на путу ка потискивању употребе фосилних горива и постизању угљеничне неутралности.

Цену напретка наше цивилизације, која је посебно у последњих двеста година ослоњена на технологије и енергију фосилних горива, „плаћамо“ повећавањем загађења и концентрације гасова са ефектом стаклене баште са дугорочним последицама по климу, биодиверзитет и животну средину што директно утиче на наше здравље.

Последице климатских промена виде се у свим деловима света. Све топлија клима топи поларне ледене санте,  расте ниво океана и мора, и све су чешће екстремне временске појаве, интензивнији топлотни таласи и суше, обилне падавине и поплаве, олује и урагани где их пре није било.

Климатске промене мењају живот на планети, утичу на биодиверзитет, нестанак или „селидбу“ на нова станишта бројних биљних и животињских врста. Због утицаја климатских промена и интензивирања климатских екстрема, последице ће трпети већина сектора, од пољопривреде, шумарства, водопривреде, транспорта, индустрије, туризма до здравства. Будући да просечна температура на светском нивоу  и даље  расте, свет  се суочава са несташицом воде, ризиком ратова који ће се због тога водити, као и са повећаним бројем климатских избеглица.

Данас у време светске пандемије, питање бриге за здравље човека је више него икада актуелизовало питање здравља планете. Светска здравствена организација је и пре појаве ковида 19 упозоравала да ће климатске промене утицати на појаву и ширење заразних болести. Вести и сателитски снимци из различитих делова света ових дана сведоче да је планета мање загађена, да су чистије воде и ваздух јер је, затварањем фабрика, смањивањем  индустријске активности и саобраћаја, смањено емитовање гасова који утичу на загађење и  климатске промене. И то је својеврсна опомена и запитаност да ли ће када све ово прође, људска цивилизација моћи да задржи ове позитивне промене.

Да ли ?

Јесмо ли научили да извлачимо поуке?

Блиска будућност ће то показати...

Србија је започела промене у животној средини, одлучна је да системским и доследним мерама ефикасно решава еколошке проблеме, и активно учествује у свим регионалним и глобалним активностима које доприносе решавању климатских изазова. Израдили смо велики број пројеката, послали  у Брисел  Преговарачку позицију за Поглавље 27, завршили и у процедуру упутили Нацрт закона о климатским променама. У својству   потпредседника учествујемо у раду, UNEA -5 и COP-26 а у Београду је одржана Министарска конференција земаља Јужне и Југоисточне Европе која  је имала регионални и међународни значај у тражењу решења за еколошке проблеме. Потврду посвећености решавању проблема заштите животне средине доказује и инвестициони план „Србија 2025“ који предвиђа и инвестиције у области отпадних вода. Планираним покретањем велике акције пошумљавања са „Егзитом“, садњом стабала Србија ће повећати своју пошумљеност и иницирати проширење ове активности на регион, као најефикаснији и наједноставнији начин ублажавања климатских промена.

Овај дан упућује човечанство да мора да промени однос према планети Земљи.  Владин и невладин сектор, привреда, академска заједница, медији, свако од нас може да буде чувар планете Земље.

Чувајући нашу планету, сачуваћемо здравље, али не само човека.