Формирано Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања

Формирано Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања

Потписима министра заштите животне средине Горана Тривана, министра здравља Златибора Лончара, министра одбране Александра Вулина и министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића, основано је Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину. После вишемесечних припрема и рада, Споразумом Министарства заштите животне средине, Министарства здравља, Министарства одбране и Министарства просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије формирано је тело које ће окупити најеминентије истраживаче, научнике, стручњаке и институције Србије, са задатком да испитају све научне и стручне чињенице које су релевантне за утврђивање последица бомбардовања 1999. године.

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је данас након потписивања да Србија има обавезу према грађанима да утврди истину у вези агресије НАТО, јер је то питање наше будућности. „Када схватимо шта се догодило, знаћемо и какве мере да предузмемо како би заштитили грађане и биодиверзитет наше земље од последица“, истакао је Триван.  Он је објаснио да ће истраживања обухватити, не само последице бомбардовања осиромашеним уранијумом, већ и загађења настала уништењем хемијских и петрохемијских постројења, чије последице могу бити драматичне. Биће спроведена на целокупној територији Србије, укључујући и територију Косова и Метохије, где је било највише бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом. „Покушаћемо да истраживања проширимо на Косово и Метохију. Грађани Косова и Метохије имају право да знају истину о томе какве су последице бомбардовања на том подручју, деца на Косову и Метохији имају право на здрав живот“, истакао је Триван.

У оквиру Заједничког тела деловаће Међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежна лабораторија и Управни одбор, објаснио је министар. Међуресорно координационо тело биће ангажовано на прикупљању, анализи и припреми материјала са подацима о променама у стању животне средине и природе, пре и после НАТО бомбардовања, а у његов рад биће укључени и други еминентни стручњаци, нарочито институти. Национална мрежа лабораторија објединиће рад акредитованих државних и приватних лабораторија, ради прикупљања извештаја о испитивањима који се односе на истраживање појава загађења радиоактивним материјалом и истраживање хемијског  и биолошког загађења.

Министар Триван је истакао да ће рад Заједничког тела имати потпуну научну аутономију у свом раду.  Истраживање последица бомбардовања имаће велики одјек не само у региону, већ у читавом свету. „Србија не жели да осуђује друге, него да помогне себи“, истакао је министар. У међувремену су се промениле администрације у земљама које су учествовале у злочину против Србије, и било би хумано да данашње администрације помогну нашој земљи у санирању последица бомбардовања, рекао је.

Изражавајући захвалност свим учесницима, посебно министру Тривану, председнику Управног одбора Заједничког тела, министар Лончар је истакао да је потписивање Споразума уследило на основу одрађених процедура као израз чврсте намере Србије да се испитају последице бомбардовања НАТО 1999. године. „Ми смо ту да помогнемо, јер сматрам да не би било у реду, ни према нама, ни према будућим генерацијама, да  не учинимо све што можемо, да дођемо до чињеница шта се то десило. Не желимо да прејудицирамо, али желимо да изнесемо чињенице, како се сутра то  ником више не би десило“, истакао је министар Лончар.

Проф. др Александар Јововић, председник Међуресорног координационог тела, истакао да је ће у раду овог тела бити примењене у свету признате научне методе, што ће гарантовати поузданост и прихваћеност података.

Даница Грујичић, начелник Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије, објаснила је да ће се истраживања стручњака одвијати у две фазе, при чему ће се у првој фази прикупљати и обједињавати постојећи подаци и резултати већ спроведених истраживања. Она је позвала младе научнике да допринесу откривању истине о последицама бомбардовања. „Истраживања ће бити вишегодишња, због чега ће јавност морати да буде стрпљива у чекању резултата“, истакла је. „Струка, наука, млади људи који морају да изађу на терен, и државна организација као подршка“, објаснила је основ рада Заједничког тела. Проф. др Грујичић је посебно истакла значај и захвалила се на подршци Владе Републике Србије на овом послу.

Министар Триван позвао је Србију да буде уједињена око овог питања и подржи рад Заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину.

Списак чланова Заједничког тела можете преузети овде.