Србија крупним корацима иде у правцу зелене, или циркуларне економије, што потврђују бројни примери, од већих инфраструктурних пројеката, до активности као што су пошумљавање, успостављање система за смањење и избацивање кеса из употребе, и других резултата који су у складу са њеним принципима, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван на данашњој конференцији „Зелена економија и економски одрживи системи управљања отпадом у Србији“, коју је организовао Данас Конференс Центар.

„Зелена економија подразумева да све што радимо, од тога које технологије користимо, до начина на који их користимо, требало би заправо да буде у функцији бољег и здравијег живота грађана“, истакао је министар у дебати. Оваква економија подразумева други вредносни систем са високом свешћу грађана, решавање питања финансирања, као и активну улогу локалних самоуправа, објаснио је.

Србија, као и друге земље које су пролазиле кроз процес транзиције, погодна је дестинација за инвестирање у области заштите животне средине. Као земљу на одређеном степену технолошког и економског развоја, чекају је огромне инвестиције које се мере милијардама евра, указао је министар. Због недовољно сопствених инвестиционих средстава, отвара се простор за инострани капитал који овде проналази здрав економски интерес. Могући су различити модели инвестирања у област заштите животне средине, напоменуо је, али модел јавно-приватног партнерства ће сигурно привући инострани капитал, јер пружа већу сигурност уз државу као партнера.

Највеће инвестиције у наредном периоду очекују се у области прераде отпадних вода и управљања комуналним отпадом. Када је у питању систем управљања опасним отпадом који се мора успоставити у националним оквирима, Триван је рекао да је у току разматрање потенцијалне локације за изградњу постројења за прераду опасног отпада у Србији, која би могла бити утврђена већ наредне године. Он је нагласио да локација за постројење за збрињавање и прераду опасног отпада мора бити договорена у локалним заједницама, и уз пуно поштовање права грађана да одлучују о овим питањима. „Србија годишње потроши најмање двадесет милиона евра на збрињавање опасног отпада у иностранству. Нема разлога да се то не дешава код нас. Данас постоје такве технологије које су потпуно безбедне“ указао је Триван и додао да се грађани могу осећати мирно и сигурно уз оваква постројења која неће додатно загађивати животну средину, јер се неће дозволити да прљаве технологије уђу у Србију.

Како је закључио министар Триван, за истинске помаке и развој у области заштите животне средине у Србији потребно је и даље развијати отворен дијалог уз пуноправно учешће свих заинтересованих страна.

Поред министра Горана Тривана, у дебати су учествовали Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, Кристина Цвејанов из Удружења оператера амбалаже и амбалажног отпада и Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.