"Упркос изазовима, Министарство заштите животне средине предузело је низ неопходних корака и наставља да бележи значајне резултате. Усвојили смо Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023–2030. године, први документ такве врсте у Србији, који представља кључни корак ка повећању отпорности најрањивијих сектора. Дефинисали смо 25 приоритетних мера прилагођавања, које су неопходне да бисмо умањили будуће губитке и унапредили спремност друштва на климатске ризике. Посебан акценат стављен је на сектор пољопривреде, где су штете у претходним годинама биле изразито високе”, рекла је државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић.

Она је подсетила да је Европска комисија у Извештају о напретку Србије за 2024. годину контатовала добар напредак наше земље у области заштите животне средине.

Министарство је, како је нагласила, по узору на ЕУ, успоставило систем за издавање дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште оператерима енергетских и индустријских постројења, који је дигитализован и оперативан.

“Систем мониторинга, извештавања и верификације, један је од кључних захтева ЕУ у процесу преговора за чланство и предуслов за улазак у Систем трговине емисијама по приступању Европској унији. Свесни изазова које климатске политике ЕУ доносе, интензивно радимо и на специфичном плану имплементације Директиве о систему трговине емисијама Европске уније који ће нам омогућити да јасно сагледамо позицију Србије, могућности и прилике за преговоре. Ово је кључан искорак који нас припрема за примену европских правила о декарбонизацији и енергетској транзицији”, нагласила је Докић.

Конференција је организована у сарадњи са представницима Уједињених нација (УН) у Србији и Програмом УН за развој (УНДП), уочи глобалне конференције УН-а о климатским променама COP29, која се ове године одржава у Азербејџану.