Глобална заједница позвана је да преиспита свој однос према природи и сигурно је да смо, и поред свих технолошких достигнућа, у потпуности зависни од здравих екосистема за пијаћу воду, храну, лекове, одећу, гориво, заклон и енергију. Губитак биодиверзитета, директна је последица непромишљених људских активности попут деградације екосистема, сече шума и неконтролисаног развоја инфраструктуре.

Овогодишњи Међународни дан биодиверзитета промовише и процес креирања новог глобалног оквира заштите биодиверзитета после 2020. године који ће бити усвојен на 15. заседању земаља чланица УН Конвенције о биолошкој разноврсности, крајем ове године.

Када је реч о заштити биолошке разноврсности у Србији, она се остварује спровођењем мера заштите и унапређења врста, њихових популација, природних станишта и екосистема у складу са Законом о заштити природе. Узроци који доводе до смањења биодиверзитета укључују нестајање, фрагментацију и деградацију станишта, илегалне активности попут илегалног лова, риболова, илегалне и неадекватне сече шума, неадекватно очување генетске разноврсности аутохтоних популација биљних и животињских врста, непланско увођење инвазивних и алохтоних врста.

Површина заштићених подручја тренутно износи 7,67% територије Републике Србије. Еколошком мрежом, која је успостављена ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту и очување станишта дивљих врста флоре и фауне, заштићено је више од 20% територије Србије.

Дивље врсте које имају посебан значај са генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, заштићене су као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте. Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2.633 дивљих врста од којих је 1.783 строго заштићених и 860 заштићених дивљих врста. Са циљем унапређења заштите врста и њихових станишта, урађене су црвене књиге фауне Србије, и то: Црвена књига фауне Србије I – водоземци, Црвена књига фауне Србије II - гмизавци, Црвена књига фауне Србије III-птице и Црвена књига фауне Србије IV – правокрилци а у изради је и Црвена књига фауне Србије V – рибе.

Програм заштите природе Републике Србије за период 2021. до 2023. године, усвојен је 20. маја 2021. на седници Владе, у складу са  Законом о планском систему Републике Србије, Стратешким планом УН Конвенције о биолошкој разноврсности за период од 2011-2020. године и Аичи циљевима заштите биодиверзитета као и одлукама донесеним на редовним заседањима Конференција чланица ове конвенције и другим потврђеним међународним уговорима за заштиту природе, очување биолошке разноврсности и промене климе.  

Република Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности.
Програм за животну средину Уједињених нација (UNEP) је у децембру 1988. године организовао састанак Радне групе експерата о биолошкој разноврсности како би се истражила потреба за међународном Конвенцијом о биолошкој разноврсности. У Кенији, у Најробију, 22. мaја 1992. одржана је Конференција о прихватању текста Конвенције о биолошкој разноврсности, чиме је отворен пут за њено спровођење. Конвенција је отворена за потписивање 5. јуна 1992. године на конференцији УН о животној средини и развоју („Земаљски самит у Рију”) а ступила је на снагу 29. децембра 1993. године.
 
Конвенција је једини међународни инструмент који у целости обухвата биолошку разноврсност и очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење њених компоненти и праведну и једнаку расподелу добробити које произилазе из коришћења генетичких ресурса. Депозитар Конвенције и свих протокола је Генерални секретар Уједињених нација.