Данас се широм планете обележава Светски дан шума. Светски дан шума установљен је пре 45 година у циљу подсећања на њихов значај и да би се истакле бројне користи које човечанство има од њих. Иницијатива за обележавање Светског дана шума покренута је на у оквиру Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године. За Светски дан шума, изабран је 21. март, као дан јесење равнодневнице на јужној, односно пролећне на северној хемисфери, у знак прославе и обележавања три кључна аспекта шумарства: заштите, производње и рекреације. Шуме су фабрике кисеоника на нашој планети. Овај дан све нас подсећа на обавезу очувања шума и шумских екосистема. Инспирише нас да предузимамо акције које ће нама и нашим потомцима оставити здраву животну средину и планету богату кисеоником.

Шумски екосистеми спадају у најзначајније биоеколошке објекте на Земљи и у решавању проблема животне средине они су незаменљив чинилац који својим општекорисним функцијама остварују глобално дејство и имају велики биосферни значај.

Површине под шумом у свету у 2015 износе око 3869 милиона хектара, скоро трећина укупне површине земље. Међутим, за последњих 25 година свет је изгубио око 300 милиона хектара шума или око 7 процената у односу на 1990. годину.

Економски значај шума је велики. Са сталним порастом потрошње дрвета у свету расте и њихов економски значај. Међутим, претерано коришћење шума довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине.

Опште и здравствено стање шума у  Европи прогресивно се погоршава. Због чега се санирање овог стања третира као приоритетни задатак друштва. Проблем сушење шума у Србији, као и у целом свету, а посебно у индустријски развијеним земљама, већ има размере катастрофе.

Шумовитост наше земље у односу на глобални аспект блиска је светској која износи 30%, а знатно је нижа од европске која је у просеку око 46%.

Укупна површина шума у Србији износи oko 2,3 милиона ха, од чега је у државном власништву 53 %, а у приватном 47 %. Тај однос у другим земљама варира из већински државног до већински приватног власништва.

Просторним планом Републике Србије, постављен је циљ да се са садашњих 26,7% територије Републике под шумом, до 2050. године на 41,4%. Међу приоритетним опредељењима Просторног плана је пошумљавање, обнављање и поправљање квалитета постојећих шума.

Шумe и шумскa пoдручja, зajeднo сa aгрoсистeмимa и другим прирoдним рeсурсимa прeдстaвљajу oкoсницу рaзвoja Рeпубликe Србиje. Шумски eкoсистeми ћe повећањем своје површине и  oствaривaњeм утицaja нa oстaлe рeсурсe (вaздух, вoду, зeмљиштe, климу, пejзаж) имати пoзитивaн утицaj између осталог и на рaзвoj пoљoприврeдe, вoдoприврeдe, зaштите сaoбрaћajницa и нaсeљa.

У годинама које су пред нама зeмљe бoгaтe шумoм мoгу oчeкивaти сигурaн приврeдни и друштвeни рaзвoj. Због тога на данашњи дан још једном позивамо све наше грађане да сви заједно размислимо о значају очувања шума и здраве животне средине у Србији и да о њима водимо рачуна не само 21. марта већ свих 365 дана у години.