Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић учестововала je на састанку „Регионални дијалог ЕУ, држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ о Национално утврђеним могућностима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште према Оквирној конвенцији УН о промени климе – INDCs“, климатском споразуму за 2015.годину, који организује ECRAN пројекат, Генерални директорат за климатске акције Европске комисије у Истанбулу.

Циљ састанка био је размена информација о статусу припреме и садржају INDCs - Intended national determined contributions у земљама кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, али и представљање INDCs, које je ЕУ доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе. Састанак је отворио Artur Runge-Metzger, директор у DG Climate Action. Политике и активности у области енергетике представили су државни секретар Министарства енергетике и рударства Мирјана Филиповић и помоћник министра Јелена Симовић.

Борба против климатских промена једна је од најбитнијих тема међународне заједнице, посебно ове године од које се очекује усвајање новог међународног договора o обавезама за период после 2020. године. Србија се налази у региону погођеном измењеним климатским условима и прве процене показују да укупне материјалне штете у Србији изазване екстремним климатским и временским условима, од 2000. године, прелазе 5 милијарди евра, а више од 70% губитака је повезано са сушом и високим температурама. С друге стране, поплаве само у 2014. години проузроковале су огромне штете и процењено је да је за опоравак и реконструкцију од истих потребно 1,346.4 милијарди евра“, рекла је у свом уводном обраћању државни секретар Божовић.Божовић је нагласила да верује у позитиван исход Конференције у Паризу, за који је припремљен предлог INDCs Србије за период до 2030. године, који ће након ових консултација ући у процедуру усвајања на нивоу Владе Србије, након чега и достављен Секретаријату Конвенције.

„Започето успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија са ефектом стаклене баште (ГХГ) и осталих информација од значаја за климатске промене, значајно је за нас, како са аспекта усаглашавања националног са законодавством ЕУ, тако и јер ће нам омогућити систематско и континуирано прикупљање података, а као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена. Поред овога, израда стратегије борбе против климатских промена, један је од наших приоритета, а како би смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија ГХГ, на економски иплатив начин“, истакла је државни секретар.

Основни циљ Оквирне конвенције УН о промени климе је обезбеђење стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), а начин постизања овог циља за период 2008-2012. година био је утврђен Кјото протоколом. С обзиром да су обавезе из Протокола дефинисане за наведени период, преговори о обавезама за период после 2012. године започети су на Конференцији држава чланица Конвенције одржаној 2007. године и још увек трају. Циљ је да нови договор, који ће заменити Кјото протокол, буде усвојен на 21. Конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе (30. новембар – 11. децембар 2015, Париз, Француска). Државе су позване да доставе своје INDCs значајно пре 21. Конференције држава чланица (СОР 21), а све достављене до октобра 2015. године биће уврштене у завршни документ за СОР 21. Иако је достављање INDCs захтев УН конвенције, за ЕУ оно представља значајно политичко питање, те у овом контексту ЕУ има велика очекивања и од држава партенара.