Крајем фебруара 2020. године у Републици Србији је започето тестирање на COVID-19, а почетком марта је забележен први случај инфекције. Патоген који узрокује тешки акутни респираторни синдром - вирус корона - означава се као SARS-Cov-2.

С обзиром на повећан број заражених и оболелих, као и прогнозе епидемиолога, потребно је размотрити токове отпада који ће настати у наредном периоду, као и капацитете и могућности за третман истих како не би дошло до угрожавања здравља људи, запослених у здравственим установама и привременим смештајним објектима за прихват пацијената са блажом клиничком сликом, али и угрожавања животне средине.

Са медицинским отпадом насталим у здравственим установама мора се поступати у складу са одредбама Закона о управљању отпадом и у складу са Правилником о управљању медицинским отпадом и Правилником о управљању фармацеутским отпадом.

У складу са одредбама Закона о управљања отпадом, произвођач отпада је у обавези да тај отпад преда оператеру који поседује дозволу коју је издао надлежни орган за третман те врсте отпада.

Сав отпад који настаје од пацијената који су заражени коронавирусом је инфективни медицински отпад, односно опасан отпад, те се као такав мора третирати пре одлагања (стерилисати и самлети).

 Инфективни медицински отпад, заједно са оштрим предметима, припада индексним бројевима 18 01 01/18 01 03* и подразумева сав отпад контаминиран крвљу, отпад од инфузије, дијагностике, третмана пацијената (шприцеви, игле, газе, завоји, фластери…).

 COVID-19 не спада у групу А инфективних материја, што практично значи да се води као УН3291, као и да се са отпадом контаминираним овим вирусом поступа као са осталим медицинским отпадом, уз додатни опрез. Под додатним опрезом се подразумевају посебне мере приликом паковања, складиштења, сакупљања, транспорта и третмана.

 2) ВРСТЕ И КОЛИЧИНЕ ОТПАДА

 Чврсти отпад: заштитна опрема, средства за негу и лечење, отпад од лекова и контактна амбалаза за лекове и дезинфекциона средства (фармацеутски отпад) и слично, у количини до 1,5 кг/кревет/дан. Ту није укључена контаминирана постељина за једнократну употребу.

Течни и полутечни отпад: хемијски отпад из лабораторија, отпад од хране, екскрети и секрети, уринарне кесе и др. у количини до 0,5 кг/кревет/дан.

Отпад од тестирања: тестирање на COVID-19 се врши узимањем бриса, најчешће из грла, или узимањем крви за серолошку анализу. Отпад који настаје након тестирања је индексног броја 18 01 03* и припада отпаду контаминираном крвљу и телесним течностима.

*Напомена: У ванредном стању, тешко је прецизно утврдити количине отпада које настају, из разлога што се стално повећава количина контаминираних предмета/ствари и др. (маске, рукавице, одела, постељина, прибор за ручавање, остаци од хране…).

 3) САКУПЉАЊЕ И ТРАНСПОРТ ОТПАДА

 Возила за транспорт отпада морају бити додатно дезинфикована средствима за дезинфекцију: хипохлорит, водоник пероксид или алкохол.

Особље које рукује и манипулише отпадом мора имати комплет заштиту за једнократну употребу.

Транспортне руте морају бити јасно унапред одређене и дефинисане.

Возила за транспорт медицинског отпада се користе искључиво за ту намену. Не смеју се употребљавати у друге сврхе док траје опасност од заразе вирусом.

4) МОГУЋИ НАЧИНИ ТРЕТМАНА

 У складу са препорукама Светске здравствене организације (WХО), инфективни медицински отпад који настаје од пацијената који имају COVID-19 третира се у аутоклавима поступком стерилизације на 121 и више степени целзијуса са циклусом од 60 минута, под притиском, након чега се обавезно дроби пре одлагања на депонију. Стерилизација отпада може бити сува, влажна, хемијска, УВ и комбинована. Потврђена и најефикаснија метода је стерилизација воденом паром и високим притиском.

Аутоклави који се налазе инсталирани у здравственим установама имају капацитет од 40 до 60 тона медицинског отпада годишње. Списак централих (ЦМТ) и локалних (ЛМТ) места за третман инфективног медицинског отпада у државним здравственим установама у РС достављамо у Прилогу 1, који је саставни део овог документа.

Инсинерација је такође могући начин третмана оваквог отпада, а та техника подразумева спаљивање отпада на одређеној температури и под контролисаним условима у постројењима за која постоји одговарајућа дозвола.

Инфективни отпад се пакује у жуте кесе и/или жуте контејнере обележене и сертификоване у складу са прописима АДР-а. У установамау којима се налазе пацијенти заражени вирусом COVID-19 потребно је појачати паковање или дуплирати кесе како би се спречило изливање отпада.

Фармацеутски и хемијски отпад се у највећој мери извози ради третмана у инсинераторима. У случају тренутне немогућност извоза опасног отпада, фармацеутски и хемијски отпад се мора привремено складиштити, у складу са одговарајућим прописима, на месту где се отпад генерише или се исти може предати овлашћеним оператерима који ће га, до момента извоза, складиштити на својој локацији. Ова врста отпада се сакупља у сертификованој амбалажи (кесама или контејнерима) црвене боје, у складу са прописом.

 Отпад од једнократне одеће и личне заштитне опреме (рукавице, маске, назувице) ће такође бити значајно заступљен. Због могуће контаминације околине, овај отпад спада у медицински отпад индексног броја 18 01 03* и третира се у постројењима за спаљивање отпада или у аутоклавима са дробилицама, а у скледу са дозволама издатим од стране надлежних органа. Овај отпад се пакује у жуте кесе и/или жуте контејнере обележене и сертификоване у складу са прописима АДР-а.

Отпад од хране чини мешани органски отпад који се не сме давати животињама нити одлагати неконтролисано на депоније.Овакав отпад не захтева посебну амбалажу, али га је потребно третирати дезинфекционим средствима, у складу са правилима санитарно-хигијенске и епидемиолошке струке.

5) ХИГИЈЕНА МЕСТА ТРЕТМАНА ИНФЕКТИВНОГ ОТПАДА

Имајући у виду да се места третмана инфективног отпада налазе унутар здравствених установа, неопходно је том посебно одређеном простору посветити одговарајућу пажњу. Обраћајући пажњу да је количина биолошог агенса при паковању висока, потребно је код паковања инфективног отпада у транспортне касете користити одговарајуће заштитне рукавице као и остала обавезна лична заштитна средства за особље, као што су једнократна одела и маске, као и наочаре и сл. Наведено поступање ће допринети очувању дезинфекционе баријере на улазу у место третмана инфективног отпада. Неопходно је након убацивања инфективног отпада у постројење за третман инфективног отпада, за свако посебно аутоклавирање, спровести детаљан хигијенски третман места третмана инфективног отпада, транспортних контејнера и радних површина.

Транспортни контејнери се после сваког пражњења третирају са Натријум хипохлоритом у прописаној концентрацији, затим се третирају са одговарајућим абразивним средствима за чишћење и након тога се поново третирају са Натријум хипохлоритом. Након спроведених наведених поступака, транспортни контенјнери могу поново да се користе за транспорт инфективног отпада.

Место третмана инфективног отпада, укључујући и радне површине, потребно је између сваког третмана, односно аутоклавирања, такође третирати са Натријум хипохлоритом у концентрацији која је прописана за третман површина.

6) КАПАЦИТЕТИ

a) У државном сектору:

У Београду постоји 29 аутоклава и стерилизатора капацитета око 30 кг/х. Налазе се у следећим институцијама:

• КБЦ Др Драгиша Мишовић поседује 4 аутоклава и врши самостално третман отпада.
• Клинички центар Србије поседује 4 аутоклава и врши самостално третман отпада.
• ВМА поседује 3 аутоклава и врши самостално третман отпада.
• Торлак поседује 2 аутоклава и врши самостално третман отпада.
• Дечија клиника у Тиршовој и Институт за мајку и дете поседују по један аутоклав.
• Дом здравља Нови Београд и Дом здравља Земун поседују по један аутоклав.
• КБЦ Бежанијска Коса поседује два аутоклава и врши самостално третман отпада.
• КБЦ Звездара поседује два аутоклава и врши самостално третман свог, као и третман отпада који настаје у другим установама.
• Дом здравља Звездара поседује 1 аутоклав и врши самостално третман отпада.
• Дом здравља Вождовац поседује 1 аутоклав и 1 стерилизатор и врши самостално третман свог, као и отпада који настаје у другим установама.
• БАТУТ поседује 1 аутоклав и 1 стерилизатор и врши самостално третман свог, као и третман отпада који настаје у другим установама.

Остале здравствене установе из приградских општина обично самостално врше третман.

 У остатку Србије постоји још 92 уређаја, а прецизнији подаци приказани су у Прилогу 1, који је саставни део овог Упутства.

 У прилог наведеном, достављамо списак централих (ЦМТ) и локалних (ЛМТ) места за третман инфективног медицинског отпада у државним здравственим установама у РС (Прилог 1), а генерални пресек гласи овако: