У Центру за посетиоце „Врело” - Парка природе „Стара планина”, одржан је састанак поводом иницијативе за покретање пројекта реинтродукције белоглавог супа (Gyps fulvus) на Стару планину и реализације комплементарних пројеката повратка белоглавог супа у Попово поље, у оквиру програма сарадње са Републиком Српском, као и покретања LIFE пројекта који би обухватио осам држава Балкана са темом заштите лешинара и успостављања коридора на миграторним путевима белоглавог супа са циљем повратка ове врсте као и три исчезле врсте лешинара са Балкана. Састанак је одржан 1. септембра 2016. године, у организацији Министарства пољопривреде и заштите животне средине и ЈП „Србијашуме” - управљача Парка природе „Стара планина”, уз присуство представника  Завода за заштиту природе Србије, Светског фонда за природу (WWF), Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Града Пирота, Специјалног резервата природе „Увац” и Специјалног резервата природе „Клисура реке Трешњице”.

На састанку су размотрене неопходне мере за повратак белоглавог супа на Стару планину и његово спонтано ширење по источној Србији, на основу више од двадесет година искуства очувања ове врсте на простору Специјалних резервата природе „Увац” и „Клисура реке Трешњице”, укључивањем најбољих светских пракси  in situ заштите ове врсте.

Стара планина проглашена је за Парк природе 1997. године, као изузетно вредно подручје са становишта разноврсности биљног и животињског света и њихових заједница, као и геоморфолошких, геолошких, хидролошких и хидрогеолошких особености и појава, у којем је присутан традиционални облик живота и културних добара. Уношење птица у нови простор Источне Србије омогућава даљи несметани раст популације белоглавог супа у Србији. Белоглави суп живи у колонијама у оквиру којих задовољава све своје животне потребе и има развијено друштвено понашање. Повратак ове врсте на пашњаке Старе планине поред конзервацијског има изузетан естетски значај и ствара нови квалитет у нашем односу према природи, као значајна врста за екотуризам која обогаћује садржај туристичких понуда руралних средина. Белоглави суп је митска птица, део је културног наслеђа средњевековне Србије и срећемо га на грбовима династија Мрњавчевића, Немањића, Лазаревића и Црнојевића.