У оквиру председавања Републике Србије Јадранско – јонском иницијативом (AII) и Стратегијом Европске уније за Јадранско – јонски регион (EUSAIR), Министарство заштите животне средине уз помоћ Министарства спољних послова Републике Србије, Сталног секретаријата Јадранско – јонске иницијативе у Анкони и Треће тематске управљачке групе  – Квалитет животне средине (TSG3) Стратегије Европске уније за Јадранско - јонски регион организовало је 17. децембра 2019. године Округли сто Јадранско – јонске иницијативе „Израда заједничких планова управљања прекограничним стаништима и екосистемима, са посебним освртом на велике карниворе”.

Тема и обим округлог стола у потпуности су усклађени са Стратегијом ЕУ за Јадранско-јонски регион и њеним акционим планом обухвативши заштиту и очување копнених станишта и екосистема развојем заједничких планова управљања, посебно елементима транснационалних станишта и предела од централног значаја за велике карниворе. На округлом столу су учествовали представници свих релевантних институција Републике Србије, укључујући научну и стручну јавност, представници Словеније, Босне и Херцеговине, Пројекта „Програм партнерства за приступање у области животне средине - EPPA” који финансира Европска унија, Светске организације за природу - WWF и Сталног секретаријата Јадранско – јонске иницијативе у Анкони.

Учесници округлог стола су, након свеобухватне дискусије одржане током два панела, донели следеће закључке:

• поред екосистема мора, макрорегионална сарадња такође се мора усмерити на заштиту и очување копнених екосистема;
• Јадранско-јонски регион има богату биолошку разноврсност у поређењу са просечном европском регијом; све земље макрорегије пружају станишта европским великим карниворама, укључујући сивог вука, евроазијског риса и смеђег медведа; за њихову одрживост потребна су велика станишта, што захтева сарадњу на заједничком управљању као и на обезбеђивању услова да будуће инвестиције у инфраструктуру неће проузроковати значајну фрагментацију важних карактеристика предела и зелених коридора макро-региона;
• примери добре праксе у управљању великим карниворама као и учињене грешке у претходном периоду, могу се сматрати добрим искуством и полазним основама за унапређење статуса ових врста;
• потребно је предузети конкретне акције, на свим нивоима, како би регионална и прекогранична сарадња резултирале у проналажењу решења за заустављање губитка биолошке разноврсности и екосистемских услуга; усаглашавање политика Јадранско-јонског макро-региона ће допринети ефективном управљању природним ресурсима које деле ове државе;
• учесници округлог стола верују да је потребно задржати снажну политичку подршку Јадранско-јонској иницијативи и Стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион, са циљем унапређења неопходних административних капацитета, и укључити све нивое власти укључујући регионе, градове, агенције, институције као што су универзитети, приватни сектор и цивилно друштво са циљем њихове боље имплементације.