На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”.

Национални парк „Стара планина” се налази у источном делу Србије, на граници са Републиком Бугарском и припада пространој географској регији која се означава као Карпато-балканске планине источне Србије. Стара планина је на западу ограничена долином Белог и Трговишког Тимока, односно Зајечарским басеном и Књажевачком котлином, док је на југозападу граница планине долина Темштице, низводно од Темске и Нишаве у оквиру које се издваја Пиротска котлина а на истоку по централном планинском билу се граничи са Републиком Бугарском.

Услед очуваности изворних природних вредности, прва заштићена природна добра на Старој планини датирају из осамдесетих година 20. века када је заштићено седам специјалних резервата природе и два споменика природе, на територији општина Књажевац и Пирот, укупне површине 316,18 ha. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 19/97) којом је Стара планина стављена под заштиту као природно добро од изузетног значаја, сврстано у I (прву) категорију заштите. Тако су готово сва до тада заштићена природна добра по први пут обједињена и правно заштићена. Изменама Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 53/95 и 135/04), уведен је тростепени систем заштите у заштићеним подручјима што је за последицу имало израду ревизије заштите, редефинисање граница природног добра уз дефинисање зона режима заштите. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити Парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 23/09), на површини од 114.332 ha, у оквиру чијих граница су успостављени режими заштите I (првог) - 3,23%, II (другог) - 17,63% и III (трећег) - 79,14% степена.

Ревизијом студије заштите оцењено је да подручје Старе планине испуњава све неопходне услове за заштиту као Национални парк „Стара планина”. Укупна површина заштићеног подручја износи 120 908 ha 20 а 96 m2. У оквиру заштићеног подручја издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручја под режимом заштите I (првог) степена заузимају укупну површину од 7 839 ha 68 a 31 m2 (6,48 % укупно заштићене површине). Налазе се на осам изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Јаношица”, „Орлов-Хајдучки камен”, „Голема река – Дупљак”, „Бабин зуб”, „Мартинова чука-Вражја глава-Три чуке”, „Браткова страна”, „плато Копрена”, „Тупанац-Сребрна глава”. Подручја под режимом заштите II (другог) степена заузимају укупну површину од 35 897 ha 11 a 86 m2 (29.69 % укупно заштићене површине). Локалитети који су издвојени у овај режим заштите означени су као: Влашки до, Вршка чука, Голина – Шашка река, Ветрен – Турјачка глама – Голема глама, Расовати камен – Ветрен –Вуз, Папратна, Равно Бучје, Бабин зуб, Златарица – Вртовац, Тресава Јабучко равниште, Рудина – Миџор – Вражја глава, Арбиње, Вртибог – Мрамор, Понор, Голаш, Темштица, Широке луке, Тупанац, Росомач, Владикина плоча, Видлич, Баљевски врхови, Влковија. Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 76 171 ha 40 a 79 m2 (63,83 % укупно заштићене површине) и обухвата територију заштићеног подручја „Стара планина” која није под режимима заштите I (првог) и II (другог) степена.

Циљ ревизије заштите, односно израде нове Студије заштите НП „Стара планина” и доношења новог акта о заштити је боља заштита, управљање и континуирано функционисање заштићеног подручја. Ревизија спољних граница и граница режима заштите I (првог) и II (другог) степена извршена је на основу утврђених природних вредности теренским истраживањима у периоду 2017-2021. године, резултата истраживања пројеката, података из катастра непокретности, података из шумских основа и стања на терену, коришћењeм нових технологија, као и консултација са заинтересованим странама. Услед утврђеног присуства посебних природних и створених вредности извршено је редефинисање режима заштите у I (првом) и II (другом) степену. Постојећа 4 локалитета у режиму заштите првог и 10 локалитета у режиму заштите другог степена редефинисана су и одређено је 9 локалитета у режиму заштите I (првог) и 23 локалитета у режиму заштите II (другог) степена. Утврђене посебне природне вредности (геолошке, геоморфолошке, биолошке, предеоне) у редефинисаним локалитетима основ су за промену врсте природног добра. Подручје Старе планине у потпуности испуњава свих 7 критеријума прописаних Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15) што омогућује да се за подручје Старе планине изврши редефинисање врсте природног добра, односно да се повећа ниво заштите и подручје Старе планине прогласи Националним парком.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје „Стара планина” представља део јединствене еколошке мреже Републике Србије под редним бр. 80 – „Стара планина”. Висок степен присуства угрожених биљних врста говори колики је значај Старе планине у смислу флоре и вегетације и оправдава чињеницу да је она једно од међународно значајних ботаничких подручја Important Plant Areas – IPAs (Стара планина). Велики диверзитет орнитофауне, као и присуство ретких и угрожених врста птица, сврстава Стару планину у међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas IBAs(RS040IBA). Стара планина се налази и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Стара планина 34 и Димитровград 04). Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6.  Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, Стара планина представља EMERALD подручје (РС0000011) у оквиру међународне EMERALD еколошке мреже.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Национални парк „Стара планина” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. Завод за заштиту природе Србије доставио је 22. децембра 2021. године Министарству заштите животне средине Студију заштите Национални парк „Стара планина”.

Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.